Urušavanje Apoteke Beograd: Ko je vlasnik skupih lokala u kojima se nalaze?

Objekti u Knez Mihailovoj, Resavskoj, u Kralja Petra ili Kralja Milana samo su neke od atraktivnih lokacija u kojima su smeštene apoteke firme Apoteka Beograd, čija se situacija pogoršava iz dana u dan.

Dok se apoteke zatvaraju, broj zaposlenih je prepolovljen, a dug za zarade je dostigao deset i po plata, posebno zabrinjavaju tvrde sindikata radnika da iza urušavanja firme stoji zapravo kidisanje na pomenute lokacije. Tako predsednica sindikata „Opstanak“ Jelena Šikuljak za Biznis.rs tvrdi da Apoteka Beograd ima mnogo više nekretnina u svom vlasništvu, nego što to stoji u dokumentaciji.

„U tom konecesionom aktu se, između ostalog, navodi da je imovina Apoteke Beograd na dan 25. novembra 2025. godine svega oko 4,5 miliona dinara, bez pokretne imovine i nepokretnosti, što nije tačno“, rekla je Šikuljak. „Imamo ugovore i dokaze da smo određene objekte kupili i platili i da imamo pravo da se uknjižimo kao vlasnici.“

Podaci o vlasništvu – nestali

Dodala je da se tim dokumentom preduzeću umanjuje vrednost. Prema podacima sindikata, sedam objekata i jedna nedovršena poslovna zgrada kupljeni su sredstvima ustanove.

„Na papiru danas nijedan nije naš. U istoriji katastra nema podataka o našem vlasništvu – kao da je neko to obrisao“, tvrdi Šikuljak.

Kako je objasnila, Apotekarska ustanova Beograd je gradila i kupovala lokale za svoj rad. Neki su građeni osamdesetih, a neki devedesetih godina prošlog veka. Osnivačka prava nad Apotekom Beograd preneta su sa Republike Srbije na Grad Beograd 2006. godine.

„Kupovina lokala je uglavnom išla preko firme Medifarm. Za neke objekte je poslat zahtev za upis u katastar nepokretnosti kao vlasnik, međutim kada smo preko advokata zatražili istoriju podataka o istim navodno nema podataka o vlasništvu, osim da su gradski ili državni. Sada smo u postupku traženja ugovora o kupovini, kako bismo vratili svoje lokale“, rekla je Šikuljak.

Sindikat je angažovao advokate i za sada su prikupljeni papiri koji potvrđuju da su određene nekretnine u vlasništvu Apoteke Beograd, i to za apoteku „Mostar“ u Resavskoj i laboratorije Žarkovo i Lipov lad. Lokali za koje još nemaju papire još su ’Matej Ivanović’ u Knez Mihailovoj, ’Mladen Stojanović’ u Kralja Petra, ’Prvi maj’ u Kralja Milana i ’20. oktobar’ u Surčinu, dok je lokal u Braće Puhalović ostavljen testamentom vlasnika.

„Magično“ preknjižavanje

Navela je i da je Apoteka Beograd još 2015. godine od tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog tražila odobrenje da poslovnu zgradu u Ljermontovoj završi sama od svog novca ili uz pomoć Grada, ali odgovor nisu dobili, pa se tu i stalo.

„U pitanju je zgrada Košum, koja je nedovršena i u koju je prvobitno bilo planirano da pređu galenske laboratorije i naše službe administracije. Imali smo dozvolu da se upišemo kao vlasnici, ali se sve – ne znamo kako – magično preknjižilo na Grad. Znamo da je ta zgrada naša, ali u istoriji katastra toga nema“, kazala je Šikuljak.

Istakla je da se u pitanje dovodi i ustavnost odluke Grada Beograda o osnivanju Apoteke Beograd, koja je bez naknade preuzela zaposlene i svu imovinu državne apotekarske ustanove, jer se u osnivačkom aktu ne navodi saglasnost Republike.

„Ovim aktom uopšte nisu precizirani uslovi i obaveze osnivača, odnosno zaposlenih, već je ta odluka fakat, a na osnovu nje je sve preknjiženo na Grad. Sve ovo ćemo poslati na ocenu relevantnim sudovima“, najavila je Šikuljak.

Zbog svega toga predsednica sindikata misli da problemi u poslovanju nisu stvarni razlozi za urušavanje ove ustanove i da je krajnji cilj preuzimanje lokala na atraktivnim lokacijama.

„Verujem da će pojedini prostori biti prenamenjeni, pa ćemo umesto apoteka dobiti kafiće ili pekare. Nema smisla gasiti ustanovu zbog 400 miliona dinara blokade i ako postoji mogućnost reprograma duga“, kazala je Šikuljak.

Foto: Marko Dragoslavić /FoNet

Ko će nas lečiti

Apoteka Beograd sada ima između 350 i 370 zaposlenih, dok ih je pre početka krize bilo oko 800. Radnicima se duguje deset i po plata, zatvoreno je 62 objekta, dok aktivno radi 45 apoteka, i to ne u svim opštinama.

Ukoliko Apoteka Beograd zaista bude prepuštena privatnicima u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, to će imati značajne ekonomske i socijalne efekte na građane.

Najopsanije je što će u rukama privatnika Apoteka Beograd početi da jurca za profitom i prestati da se bavi svojom osnovnom delatnošću karakterističnom za državne apoteke – brigom o javnom zdravlju.

Ne treba smetnuti s uma ni to da su državne apoteke po pravilu jedine apoteke u Srbiji koje izrađuju takozvane magistralne lekove, odnosno lekove koje farmaceuti izrađuju po personalizovanim receptima za pojedinca i da su ti lekovi praktično unikatni pa se kao takvi ne mogu kupiti u privatnim apotekama, jer se zamene za takve lekove ne proizvode u farmaceutskoj industriji.

Proizvodnja lekova i preparata u laboratorijama Apoteka Beograd je na izdisaju zbog nedostatka sirovina, ambalaža, a pre svega stručnjaka, upozoravaju zaposleni. Osim leka za epilepsiju, čija je proizvodnja ozbiljno ugrožena, u ovoj apoteci građani su se uz recept ili trostruko jeftinije nego u privatnim ustanovama, snabdevali retkim terapijama, koje su do nedavno proizvodile laboratorije ove apoteke.

Izvor: Biznis.rs/Vreme