Foto: N1
Izbori za članove Visokog saveta tužilaštva se održavaju na četiri biračka mesta. Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom
Ponavljanje glasanja za javne tužioce koji će biti izborni članovi novog saziva Visokog saveta tužilaštva (VST) koje se u sredu održava na četiri biračka mesta trebalo bi da daju odgovor na suštinsko pitanje: da li će u narednih pet godina telo koje je nadležno za izbor, unapređenje i razrešenje tužilaca raditi samostalno, ili pod kontrolom izvršne vlasti.
Izbori se održavaju na dva biračka mesta u Kragujevcu, i na po jednom biračkom mestu u Nišu i Novom Sadu, i na njima bi trebalo da budu izabrana tri tužioca.
Pojedini mediji izveštavaju da su tužioci već nedeljama izloženi raznim pritiscima kako bi poklekli i glasali za kandidate koji su favoriti režima Aleksandra Vučića. Neke od njih, tvrde neimenovani izvori, navodno je kontaktirala i Bezbednosno-informativna agencija i „ubeđivala“ ih koji su kandidati najpogodniji.
U redovnom izbornom procesu struja koja se usprotivila pokušajima kontrole vlasti odnela je ubedljivu pobedu. Ponovljanje usled pritužbi smatrala je neutemeljenim, ali ga je potvrdio Ustavni sud sa Vladan Petrovim na čelu.
Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će na izborima za članove VST-a vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom uspostavljajući većinu blisku Nenadu Stefanoviću, glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji slovi za odanog ivršioca komandi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Reč bi, dakle, bila o potpunojn i neskrivenoj režimskoj kontroli pravosuđa.
Kontroverze oko izbora u VST-u kulminirale su kada je Ustavni sud u januaru osporio rezultate decembarskih izbora iz 2025. godine i naložio njihovo ponavljanje na četiri biračka mesta. Ta odluka je u delu stručne javnosti viđena kao pokušaj „prekrajanja izborne volje“ tužilaca.
Zatim su usledile neopozive ostavke pet članova Izborne komisije VST-a, krajem januara. Oni su odbili da sprovedu ponovljene izbore jer smatraju da je prvobitno glasanje bilo u skladu sa zakonom.
Politički pritisci su se podrazumevali, kao i u slučaju mnogo benignijih stvari u Srbiji, pa je predsednik VST-a Branko Stamenković javno je ukazao da izvršna i zakonodavna vlast bez zadrške pritiskaju tužilaštvo.
Stamenković je zbog tih pritisaka početkom februara istakao da ministar pravde Nenad Vujić ne može tužiocima da izdaje naloge i naredbe.
„Ministar pravde je ravnopravni član VST-a, isto kao i ostali. On ima pravo da iskaže očekivanja, ali ta očekivanja ne mogu da uključuju naloge i naredbe VST-u. On nije pretpostavljeni ni tom telu, niti tužiocima u ovoj zemlji“, rekao je Stamenković za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).
Razlozi za tolike kontroverze i tenzije su višestruki. Najpre, ustavnim izmenama su nadležnosti VST-a značajno proširene, pa je tako do ustavnih izmena VST predlagao kandidate za tužioce, ali ih je birala Skupština Srbije. Od promena Ustava VST sam bira tužioce, odlučuje o njihovom karijernom napredovanju ili razrešenju.
Osim toga, izbori za VST su propraćeni otvorenim sukobom između predstavnika izvršne vlasti i vrha tužilaštva oličenog u Zagorki Dolovac.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
