Da li nam AI uzima poslove ili samo menja pravila igre

„Dešava se nešto veliko“ („Something Big Is Happening“) – tom objavom na mreži Iks (X) Met Šumer nedavno je podigao uzbunu. Met Šumer je američki tehnološki preduzetnik i investitor, suosnivač i izvršni direktor kompanije OthersideAI. Smatra se uticajnim glasom u oblasti veštačke inteligencije.

Njegov post postao je viralan i do sada je pregledan više od 80 miliona puta. Poruka je alarmantna: vrlo brzo predstoji veliki šok na tržištu rada izazvan veštačkom inteligencijom. Prema Šumeru, ko sada ne reaguje, izvisiće, piše DW.

Koje poslove Šumer vidi kao ugrožene

Uticaj veštačke inteligencije biće „znatno veći“ nego tokom pandemije kovida, uveren je Šumer. U roku od jedne do pet godina – „verovatno i ranije“ – nijedan današnji posao koji se obavlja za računarom neće biti bezbedan.

Kao posebno pogođene navodi oblasti razvoja softvera, prava, finansija, medicine, računovodstva, konsaltinga, kreiranja sadržaja (PR i novinarstvo) i korisničke podrške.

„Ako se vaš posao odvija na ekranu – ako se u suštini svodi na čitanje, pisanje, analizu, donošenje odluka i komunikaciju preko tastature – veliki deo toga preuzeće veštačka inteligencija. Ne u nekoj dalekoj budućnosti, već sada. Taj proces je već počeo“, piše Šumer.

Postavlja se, međutim, pitanje da li je Šumerov kratak esej zaista trezvena analiza tehnoloških promena – i samim tim ozbiljno upozorenje za zaposlene.

„Zvuči dramatično, ali razumem zašto. I sama doživljavam ove promene. Mi smo firma od dve žene i uz pomoć veštačke inteligencije u mnogim oblastima ostvarujemo isti učinak za koji je ranije bio potreban tim od 20 zaposlenih“, kaže poslovna savetnica i ekspertkinja za veštačku inteligenciju Klaudija Hilker u razgovoru za ARD.

Kritika Šumera: Panika i problematične pretpostavke

Još u proleće 2025. Dario Amodei, direktor kompanije Anthropic, prognozirao je da će veštačka inteligencija do 2030. godine učiniti suvišnim oko 50 odsto svih početnih kancelarijskih poslova. Anthropic je proizvođač Claudea, jednog od glavnih konkurenata ChatGPT-u.

Šumerovo upozorenje na masovna otpuštanja, dakle, nije novo. Ipak, izazvalo je oštre kritike. Tehnološki analitičar časopisa Fortune, Džeremi Kan, optužuje Šumera za „širenje panike“.

Sličan stav ima i istraživač veštačke inteligencije Geri Markus, koji ocenjuje: „Mislim da treba polaziti od činjenica, a ne jednostavno širiti strah.“

U središtu kritika nalaze se pretpostavke na kojima Šumer zasniva svoje tvrdnje. On, naime, polazi od toga da najnoviji modeli veštačke inteligencije – konkretno GPT-5.3 Codex kompanije OpenAI i Opus 4.6 firme Anthropic – poseduju sposobnost pravog „rezonovanja“. Drugim rečima, da oponašaju ljudsko logičko razmišljanje, umesto da samo izračunavaju statistički najverovatniji odgovor na osnovu podataka za obuku. Prema Šumeru, ti modeli „više ne prave greške“.

Međutim, ta pretpostavka je sporna. Šumer, kako ističu kritičari, selektivno bira studije na koje se poziva. Tako izostavlja aktuelno istraživanje Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech) i Univerziteta Stanford, prema kojem takozvani veliki jezički modeli i dalje prave ozbiljne logičke greške i pokazuju slabosti u koherentnom zaključivanju.

Upozorenja dolaze i iz kompanije Epl

Ranije je i kompanija Epl u studiji The Illusion of Thinking pokazala da modeli zasnovani na „rezonovanju“ pri visokoj složenosti zadataka praktično kolabiraju i proizvode brojne greške.

Dodatno, studija američke softverske kompanije Black Duck ukazuje na ozbiljne bezbednosne rizike: problem kod koda koji generiše veštačka inteligencija često nije u očiglednim greškama, već u „iluziji ispravnosti“.

Ignorišući ove nalaze, Šumer, prema mišljenju stručnjaka, potcenjuje ograničenja današnjih modela: oni i dalje greše, „haluciniraju“ i pouzdani su samo u ograničenoj meri.

Na udaru rutinski poslovi – ne čitave profesije

Zaključak da će čitavi poslovi u kratkom roku nestati zbog veštačke inteligencije zato se smatra preteranim. Većina stručnjaka očekuje da će AI pre svega snažno automatizovati pojedinačne delove poslova.

„Posebno su pogođene znanjem intenzivne, digitalne i standardizovane aktivnosti. Ali neće nestajati čitave delatnosti, već pre svega rutinski zadaci“, naglašava Hilker.
Strategija, rukovođenje, odgovornost za odluke i kreativna koncepcija dobiće na značaju.

„Veštačka inteligencija može da analizira, ali ne snosi odgovornost. Ona ne gradi poverenje i ne preuzima pravnu odgovornost.“

Revolucija efikasnosti, a ne masovna nezaposlenost

Šumerov post nije samo upozorenje – delom se čita i kao promotivni tekst, jer autor direktno poziva čitaoce da se pretplate (za novac) na najnovije, na modele veštačke inteligencije kako ne bi zaostali na tržištu rada.

Hilker to vidi drugačije: „Ne stojimo pred masovnom nezaposlenošću. Stojimo pred radikalnom revolucijom efikasnosti. Ključno pitanje nije da li će veštačka inteligencija preuzeti moj posao, već da li je već koristim dovoljno profesionalno da budem korak ispred u svojoj branši.“

Njen zaključak glasi: veštačka inteligencija ne zamenjuje ljude. Ali ljudi sa znanjem o veštačkoj inteligenciji zamenjuju one bez tog znanja.

Izvor: DW