Tokom poslednjih godina, zlato se ponovo pozicionira kao ključna komponenta dugoročnog finansijskog planiranja, kako za institucionalne tako i za privatne investitore. Ovaj trend nije posledica kratkoročnih tržišnih oscilacija, već odraz dubljih strukturnih promena u globalnom finansijskom sistemu. Visoki nivoi javnog i privatnog duga, produženi inflatorni pritisci i sve češći geopolitički poremećaji doveli su do preispitivanja stabilnosti postojećih monetarnih okvira.
U takvom okruženju, interesovanje za imovinu koja ne zavisi direktno od finansijskih institucija ili kreditnog rizika značajno raste. Za investitore u Srbiji ova tema ima dodatnu težinu. Kao mala i otvorena ekonomija, Srbija je snažno povezana sa globalnim tokovima kapitala i kretanjima u međunarodnom finansijskom sistemu. Promene monetarne politike vodećih centralnih banaka, kao i poremećaji na globalnim tržištima, imaju neposredan uticaj na domaće investicione odluke. Sve to zajedno podstiče rast interesovanja za imovinu koja može očuvati vrednost nezavisno od lokalnih ekonomskih ciklusa.
Zlato kao monetarna, a ne spekulativna imovina
Za razliku od akcija, obveznica ili nekretnina, zlato ne generiše redovan prihod. Njegova vrednost u portfoliju ne meri se prinosom, već funkcijom zaštite. Istorijski posmatrano, zlato je pokazivalo najbolje performanse u periodima negativnih realnih kamatnih stopa, monetarnog popuštanja i kriza poverenja u finansijski sistem.
U takvom okruženju, investiciono zlato se sve češće posmatra kao dugoročna zaštita kapitala, a ne kao sredstvo za kratkoročnu zaradu. Ova razlika je ključna za razumevanje uloge zlata u portfoliju. Investitori koji zlatu pristupaju isključivo kao sredstvu za kratkoročne dobitke često zanemaruju njegovu osnovnu funkciju. Zlato po pravilu zaostaje za rizičnijim klasama aktive u fazama snažnog ekonomskog rasta, ali dobija na značaju kada se pojave sistemski rizici i monetarna neizvesnost.
Centralne banke kao dugoročni izvor potražnje
Jedan od najvažnijih strukturnih faktora koji podržavaju tržište zlata jeste ponašanje centralnih banaka. Nakon višedecenijskog perioda neto prodaje, centralne banke su u poslednjih petnaestak godina postale stabilni neto kupci zlata. Ovaj trend se dodatno intenzivirao nakon 2022. godine, kada su godišnje kupovine premašile 1.000 tona.
Razlozi za ovakvo ponašanje su višestruki. Zlato se sve češće posmatra kao neutralna rezervna imovina, oslobođena kreditnog rizika i političkog uticaja pojedinačnih valuta. U kontekstu rastućih geopolitičkih tenzija i fragmentacije globalnog finansijskog sistema, ovaj trend predstavlja snažan dugoročni oslonac tražnje. Rast potražnje od strane ovih institucija pruža jasan signal privatnom sektoru o percepciji globalnih rizika.
Uloga zlata u upravljanju rizikom portfolija
Za privatne investitore u Srbiji, zlato sve češće ima ulogu alata za upravljanje rizikom, a ne sredstva za maksimizaciju prinosa. U portfolijima koji su dominantno izloženi lokalnim ili regionalnim tržištima, zlato može doprineti smanjenju ukupne volatilnosti i poboljšanju stabilnosti u kriznim periodima.
Empirijska istraživanja i iskustva iz prethodnih tržišnih ciklusa ukazuju da umerena alokacija zlata može imati pozitivan efekat na odnos rizika i prinosa.
Preporučena alokacija se često kreće u rasponu od 5% do 15% ukupne imovine.
Precizna struktura, naravno, zavisi od individualnih ciljeva, tolerancije na rizik i postojeće izloženosti drugim klasama aktive.
Likvidnost i univerzalna prihvaćenost
Jedna od ključnih prednosti zlata jeste njegova visoka likvidnost na globalnom nivou. Tržišta zlata funkcionišu neprekidno, sa transparentnim formiranjem cena i dubokom bazom kupaca i prodavaca. Za investitore u Srbiji to znači da vrednovanje zlata ne zavisi isključivo od lokalnih tržišnih uslova, već od globalne ponude i tražnje.
Ova univerzalna prihvaćenost čini zlato posebno otpornim u situacijama kada likvidnost drugih oblika imovine može naglo da presuši. Brzina i efikasnost kojom se plemeniti metali mogu konvertovati nazad u valutu pružaju dodatni nivo sigurnosti. Iako su kratkoročne cenovne korekcije neizbežne, dugoročni faktori koji podržavaju ulogu zlata ostaju prisutni. Visoki nivoi globalnog duga, geopolitička neizvesnost i izazovi sa kojima se suočavaju centralne banke nastavljaju da stvaraju okruženje u kojem zlato ima jasno definisanu funkciju.
Za investitore u Srbiji, ulaganje u plemenite metale nije pitanje tempiranja tržišta, već strateška odluka usmerena ka očuvanju vrednosti i dugoročnoj stabilnosti portfolija.
