Zlato je u 2025. godini poskupelo za gotovo 65 odsto, dok je srebro zabeležilo rast od čak 148 procenata
Lov na rekorde kod plemenitih metala nastavlja se nesmanjenom žestinom i u novoj berzanskoj godini. Najpre je ove sedmice cena zlata probila psihološku granicu od 5.000 dolara, a onda je i srebro po prvi put u istoriji berze premašilo okruglu granicu od 100 dolara i dostiglo novu rekordnu vrednost od 117,69 dolara.
Već i prošle godine ta dva plemenita metala spadala su među favorite investitora na berzama: i zlato i srebro poskupeli su najviše još od 1979. godine. Međutim, srebro je raslo znatno brže: zlato je u 2025. poskupelo za gotovo 65 odsto, dok je srebro zabeležilo rast od čak 148 procenata, piše DW.
I u ovoj godini srebro prednjači po rastu vrednosti: od početka januara do danas beleži plus od više od 45 procenata, dok je kod zlata rast relativno skroman – oko 21 odsto. Prema rečima analitičara HSBC Jerga Šerera, srebro se nalazi u „visokodinamičnom uzlaznom trendu“.
Pritom i srebro i zlato imaju koristi od svog ugleda „sigurne luke“ za investitore. S obzirom na veliki broj geopolitičkih konflikata širom sveta, sve nepredvidljivije ponašanje predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i snažan pad vrednosti dolara, ta dva plemenita metala trenutno su posebno tražena među investitorima.
Kod srebra se pojavljuje i dodatni pokretač rasta cena: potražnja iz industrije. Više od polovine ukupne potražnje za srebrom otpada na industrijsku primenu. „Posebno je širenje solarne energije podstaklo potražnju za srebrom“, kaže Sonja Marten, glavna ekonomistkinja DZ-banke.
Globalni trend ka obnovljivim izvorima energije učinio je srebro nezamenljivom sirovinom – pre svega u proizvodnji fotonaponskih ćelija, gde je srebro i dalje teško zameniti bez gubitka efikasnosti.
Međutim, srebro nije traženo samo u tom sektoru. Velika potražnja postoji i u elektromobilnosti, elektronici, visokotehnološkoj proizvodnji i komunikacionoj tehnologiji – kao i u data-centrima, zbog buma veštačke inteligencije.
Ipak, svetska proizvodnja srebra ne uspeva da isprati visoku potražnju. To je delimično posledica činjenice da više od 70 odsto globalne proizvodnje srebra nastaje kao sporedni proizvod pri eksploataciji olova, cinka, bakra i zlata. Samo oko 30 procenata potiče iz primarnih rudnika srebra. To ograničava sposobnost industrije da brzo reaguje na više cene povećanjem proizvodnje.
Uska grla na strani ponude dodatno podstiču rast cena. Analitičari govore o „strukturnom deficitu ponude“ – za mnoge je to suština priče o srebru. Istovremeno, to daje izvesnu održivost cenovnom rastu ovog plemenitog metala, što ga razlikuje od ranijih uzleta koji su bili vođeni pre svega spekulacijama.
Zapravo, veliki investitori poput hedž‑fondova ne spadaju među glavne pokretače rasta cene srebra. To pokazuje pogled na nedeljne izveštaje „Commitment of Traders“ (CoT), koji sumiraju pozicije ključnih učesnika na američkim fjučerskim i terminskim tržištima.
Spekulacija na tržištu srebra ostaje niska, konstatuje tržišni ekspert Robert Retfeld iz kompanije Wellenreiter‑Invest. „Iz ugla CoT‑podataka, srebro bi moglo da nastavi da raste.“
Ipak, pogled na odnos cene zlata i srebra – takozvanu gold‑silver ratio – poziva na oprez. Ovaj pokazatelj govori koliko je unci srebra potrebno da bi se kupila jedna unca zlata. Trenutno se taj odnos nalazi na oko 47. „Niža vrednost gold‑silver odnosa poslednji put je zabeležena u septembru 2011. godine“, kaže Karsten Frič, analitičar sirovina u nemačkoj Komercbanki.
Tako nizak odnos ne ukazuje samo na relativnu snagu srebra, već i na moguću precenjenost. Srebro, u poređenju sa zlatom, više se ne može smatrati povoljnim, naglašava stručnjak za sirovine Frič.
Ko sada još želi da uskoči na „voz srebra“, mora da spremi jake živce. S naglim rastom cene srebra primetno je porastao i rizik od korekcije. Berzanski stručnjaci za 2026. godinu očekuju snažne oscilacije cena tog plemenitog metala.
Dok Donald Tramp u SAD vodi pravi rat protiv ilegalnih migranata, evropska desnica aplaudira i hoće da sledi njegov primer, a države zaključavaju svoja vrata, premijer Španije Pedro Sančez radi sve suprotno
Kanadski predsednik vlade napravio je presedan kada je u Davosu objavio kraj svetskog poretka pod vođstvom SAD. Nijedan političar do tada nije tako otvoreno, inteligentno i u maniru samopouzdanog vođe ukazao da “ako niste za stolom, vi ste na meniju”. Ovo nije bilo prvi put da Karni uradi nešto što niko dotad nije, ali kritičari ukazuju na to da dela govore više od reči
Odjednom smo Marka Karnija, onako mirnog, dok izgovara čiste i dovršene rečenice kao da ih čita (a nije ih čitao) i pogledom prelazi po prisutnima (kao da je sve prisutne gledao u oči), mogli da zamislimo pred atinskim Areopagom, na atinskom trgu, ili u rimskom Senatu
Tramp pokušava da se ustoliči kao globalni medijator, sudija i egzekutor, lider koji istovremeno igra ulogu mirotvorca na globalnom planu i patriote na unutrašnjem. Ipak, njegova predstava se sudara sa realnošću koju sam proizvodi. Krize ne rešava nego započinje, a rešenja svodi na pretnje i ucene
Strani državljani koje Rusija regrutuje za rat u Ukrajini često su prevareni obećanjima o civilnim i logističkim poslovima, a zatim prisiljeni da potpišu ugovore koje ne razumeju i pošalju se direktno na front, navodi se u analizi bivšeg ukrajinskog ambasadora Oleksandra Levčenka
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
