Bez struje, vode i grejanja 600.000 ljudi je napustilo Kijev. Temperature su ispod nule. Dok se priča o miru, Rusi bombarduju energetska postrojenja
Stanovnici Kijeva već tri nedelje trpe posledice masovnih ruskih napada na energetsku infrastrukturu. Situaciju pogoršava uporni, jaki mraz s temperaturama znatno ispod nule, koji je okovao Ukrajinu skoro dve nedelje. Prema rečima gradonačelnika Vitalija Klička, od 22. januara, bez grejanja je oko 2.600 višespratnica u glavnom gradu.
Nije iznenađujuće što pod tim okolnostima mnogi ljudi napuštaju grad. Među njima je i Anastasijina porodica. „Pošto nismo imali struju, grejanje i vodu, moj muž, naše dvoje dece i ja preselili smo se u vikendicu mojih roditelja, a tu je i moj otac“, kaže ona za DW. Vikendica van grada ima kotao za grejanje na gas, a u bašti je i dizel-generator. „Tada imamo svetlo, vodu i grejanje. Voda je iz bunara. Kad generator radi, imamo struju i pumpa radi“, kaže ona.
Anastasija je kozmetičarka i ima fleksibilno radno vreme, koje obično zavisi od njenih mušterija. Trenutno je na odmoru. „Moj muž je inženjer energetike i mora svaki dan da putuje do Kijeva. Putovanje je dugo i naporno, jer je auto-put zaleđen. Potrebno mu je i do dva sata da stigne do posla“, kaže ona.
Ukrajinska književnica i prevodilac Tamara Horiča Sernja takođe je napustila Kijev sa svojom decom. „Videla sam objavu na Fejsbuku na kojoj žene nudi stanovnicima Kijeva popust od 50 odsto u svom hotelu u Lavovskoj oblasti. Naplaćuje oko 900 grivni (oko 18 evra) dnevno za odraslu osobu, uključujući i tri obroka. Spakovali smo stvari i krenuli već sledećeg dana“, kaže ona.
I u tom hotelu nestaje struje, ali vodosnabdevanje radi, a kamini i peći obezbeđuju toplotu. „Juče je stiglo još 15 gostiju, većina je iz Kijeva. Uglavnom su to žene s decom“, kaže Tamara Horiča Sernja. Veoma je zadovoljna što je pronašla smeštaj, jer u njenom stanu u Kijevu trenutno nema ni vode ni grejanja.
Zimski raspust u većini obrazovnih institucija u glavnom gradu, sa izuzetkom vrtića, produžen je do 1. februara. Vlada se nada da će tako ušteđenu energiju preraspodeliti u stambene zone.
Kako su se reporteri DW uverili na licu mesta, sale i učionice na fakultetima zaista su prazne, ali studentski domovi nisu u potpunosti prazni. „Većina studenata je otišla kući za praznike. Ovde su još uvek samo oni koji imaju posao u Kijevu“, kaže upravnica studentskog doma pri Saobraćajnom fakultetu, koja želi da ostane anonimna. Prema njenim rečima, snabdevanje strujom je problematično, ali vode i grejanja u domu ponovo ima. „Nakon ruskog granatiranja, nismo imali ni struju ni grejanje 28 sati, ali temperatura u sobama nije pala ispod 10 stepeni Celzijusa“, kaže ona.
Od početka intenzivnih ruskih napada 9. januara, približno 600.000 od 3,6 miliona stanovnika Kijeva napustilo je grad. To je izjavio gradonačelnik Vitalij Kličko u intervjuu za novinsku agenciju AFP. Njegova pres-služba je saopštila da se ta brojka zasniva na podacima o korišćenju mobilnih telefona. Trenutno u Kijevu ima 600.000 manje mobilnih telefona nego obično. „Neki su poslušali savet i napustili grad, jer imaju drugi smeštaj van grada ili su otišli kod prijatelja“, saopštila je gradska uprava za list „Ukrajinska pravda“.
Međutim, vojna uprava u Kijevu ne može da potvrdi tu brojku. „Da je toliko kupaca električne energije otišlo, situacija sa snabdevanjem verovatno ne bi bila tako kritična“, rekla je za ukrajinsku televiziju portparolka vojne uprave Katerina Pop.
Međutim, Roman Nizovič, direktor istraživanja trusta mozgova Diksi grupa, ne slaže se s njom. „Potrošnja električne energije zaista može da se koristi da bi se utvrdio broj stanovnika, ali nisam siguran da je to trenutno moguće, jer je snabdevanje strujom veoma neredovno“, kaže on u intervjuu za DW i objašnjava: „Čim se pojavi struja, potrošnja skoči, jer ljudi odmah počinju da peru veš i da kuvaju.“
Bez obzira na to koliko je stanovnika napustilo Kijev, situacija sa grejanjem i strujom ostaje teška.
Anja Sirotenko je među onima koji pokušavaju da se nose s problemima, a da ne napuste grad. Mlada žena dolazi iz dela Hersonske oblasti koja je pod ruskom okupacijom. Sada živi u jednom soliteru u Kijevu. Sama brine o svojoj tromesečnoj bebi, jer je njen muž pozvan u vojnu službu. „Živim na 15. spratu. Često nema struje, a kada je nema, nema ni vode“, kaže ona za DW.
Njen šporet radi samo na struju, pa je zato kupila gasni kamperski rešo. „Sa njim mogu da ispržim jaja i zagrejem vodu da operem bebu. Dobro je što beba još sisa“, kaže ona. Zadovoljna je i što je grejanje u njenoj zgradi sve vreme do sada radilo, osim nakon poslednjeg velikog ruskog napada.
Kod Marte Semenjuk, koja sa suprugom i malim detetom živi u jednoj zgradi u Kijevu, već nedeljama su hladni radijatori. Da bi se nekako zagrejali, uključuju gasni grejač. „Onda uključimo i ventilator da se ta toplota raširi po celom stanu“, kaže ona.
Marta Semenjuk ne želi da vodi svoje dete u vrtić, iako on za sada nije zatvoren. „Prošle nedelje je tamo temperatura bila samo 11 do 13 stepeni. Obećali su nam da će uključiti generator za dodatno grejanje, pa smo vodili decu, ali ga nisu uključili. Tako je mali dobio bronhitis“, žali se majka i dodaje: „To što ne mogu da vodim dete u vrtić otežava mi svakodnevni život. Radim onlajn od kuće, ali zbog dugih nestanaka struje, želela sam da idem u kancelariju, pošto tamo postoji generator i uvek bih bila dostupna“, objašnjava ona.
S obzirom na tešku situaciju, kijevske vlasti obezbeđuju tople obroke za posebno ugrožene građane, posebno za penzionere i osobe s invaliditetom. Gradonačelnik Kličko 13. januara je objavio da je izdao nalog gradskoj administraciji i državnim okružnim administracijama da svakodnevno obezbeđuju topli obrok za ljude kojima je potrebna pomoć, a registrovani su u okružnim centrima. „To su prvenstveno stariji ljudi koji žive sami“, objasnio je Kličko.
Pomoć pružaju i mnogi volonteri. „Dostavljamo tople obroke direktno u stanove u kojima žive stariji i invalidi. U kontaktu smo s upravnicima zgrada, kojih ima u skoro svakoj stambenoj zgradi. Oni identifikuju one koji nisu pokretni i prosleđuju nam te informacije. Pomažu i u distribuciji obroka. Lično dostavljam oko 115 obroka nedeljno“, kaže Nikola Djačenko, šef organizacije za samopomoć u jednom kijevskom okrugu.
U međuvremenu, uprkos teškim vremenskim uslovima, radnici na održavanju energetskog sistema često rizikuju svoje živote kako bi ljudima omogućili snabdevanje strujom, vodom i grejanjem. Oleksij Breht, član upravnog odbora i privremeni direktor energetske kompanije Ukrenergo, 21. januara pogođen je strujnim udarom dok je popravljao oštećenu trafostanicu u blizini Kijeva.
Prema rečima Romana Nizoviča iz trusta mozgova Diksi grupa, približno 20 odsto stanova u ukrajinskoj prestonici trenutno je bez grejanja. „Potrebno je vreme da se svi oni ponovo povežu na grejanje. To bi moglo da potraje nedelju do dve“, kaže. Manje elektrane trenutno nose najveći deo tereta. „Čak i kada se snabdevanje toplotom obnovi, ono neće moći da radi punim kapacitetom“, objašnjava Nizovič.
U zgradama gde su cevi ili radijatori pukli jer se voda u njima smrzla, grejanja, kaže, verovatno neće biti sve do proleća. Moguće je da će tamo sistemi grejanja morati da budu zamenjeni u čitavom stambenom bloku.
Izvor: Dojče vele (DW)
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
