Bez struje, vode i grejanja 600.000 ljudi je napustilo Kijev. Temperature su ispod nule. Dok se priča o miru, Rusi bombarduju energetska postrojenja
Stanovnici Kijeva već tri nedelje trpe posledice masovnih ruskih napada na energetsku infrastrukturu. Situaciju pogoršava uporni, jaki mraz s temperaturama znatno ispod nule, koji je okovao Ukrajinu skoro dve nedelje. Prema rečima gradonačelnika Vitalija Klička, od 22. januara, bez grejanja je oko 2.600 višespratnica u glavnom gradu.
Nije iznenađujuće što pod tim okolnostima mnogi ljudi napuštaju grad. Među njima je i Anastasijina porodica. „Pošto nismo imali struju, grejanje i vodu, moj muž, naše dvoje dece i ja preselili smo se u vikendicu mojih roditelja, a tu je i moj otac“, kaže ona za DW. Vikendica van grada ima kotao za grejanje na gas, a u bašti je i dizel-generator. „Tada imamo svetlo, vodu i grejanje. Voda je iz bunara. Kad generator radi, imamo struju i pumpa radi“, kaže ona.
Anastasija je kozmetičarka i ima fleksibilno radno vreme, koje obično zavisi od njenih mušterija. Trenutno je na odmoru. „Moj muž je inženjer energetike i mora svaki dan da putuje do Kijeva. Putovanje je dugo i naporno, jer je auto-put zaleđen. Potrebno mu je i do dva sata da stigne do posla“, kaže ona.
Ukrajinska književnica i prevodilac Tamara Horiča Sernja takođe je napustila Kijev sa svojom decom. „Videla sam objavu na Fejsbuku na kojoj žene nudi stanovnicima Kijeva popust od 50 odsto u svom hotelu u Lavovskoj oblasti. Naplaćuje oko 900 grivni (oko 18 evra) dnevno za odraslu osobu, uključujući i tri obroka. Spakovali smo stvari i krenuli već sledećeg dana“, kaže ona.
I u tom hotelu nestaje struje, ali vodosnabdevanje radi, a kamini i peći obezbeđuju toplotu. „Juče je stiglo još 15 gostiju, većina je iz Kijeva. Uglavnom su to žene s decom“, kaže Tamara Horiča Sernja. Veoma je zadovoljna što je pronašla smeštaj, jer u njenom stanu u Kijevu trenutno nema ni vode ni grejanja.
Zimski raspust u većini obrazovnih institucija u glavnom gradu, sa izuzetkom vrtića, produžen je do 1. februara. Vlada se nada da će tako ušteđenu energiju preraspodeliti u stambene zone.
Kako su se reporteri DW uverili na licu mesta, sale i učionice na fakultetima zaista su prazne, ali studentski domovi nisu u potpunosti prazni. „Većina studenata je otišla kući za praznike. Ovde su još uvek samo oni koji imaju posao u Kijevu“, kaže upravnica studentskog doma pri Saobraćajnom fakultetu, koja želi da ostane anonimna. Prema njenim rečima, snabdevanje strujom je problematično, ali vode i grejanja u domu ponovo ima. „Nakon ruskog granatiranja, nismo imali ni struju ni grejanje 28 sati, ali temperatura u sobama nije pala ispod 10 stepeni Celzijusa“, kaže ona.
Od početka intenzivnih ruskih napada 9. januara, približno 600.000 od 3,6 miliona stanovnika Kijeva napustilo je grad. To je izjavio gradonačelnik Vitalij Kličko u intervjuu za novinsku agenciju AFP. Njegova pres-služba je saopštila da se ta brojka zasniva na podacima o korišćenju mobilnih telefona. Trenutno u Kijevu ima 600.000 manje mobilnih telefona nego obično. „Neki su poslušali savet i napustili grad, jer imaju drugi smeštaj van grada ili su otišli kod prijatelja“, saopštila je gradska uprava za list „Ukrajinska pravda“.
Međutim, vojna uprava u Kijevu ne može da potvrdi tu brojku. „Da je toliko kupaca električne energije otišlo, situacija sa snabdevanjem verovatno ne bi bila tako kritična“, rekla je za ukrajinsku televiziju portparolka vojne uprave Katerina Pop.
Međutim, Roman Nizovič, direktor istraživanja trusta mozgova Diksi grupa, ne slaže se s njom. „Potrošnja električne energije zaista može da se koristi da bi se utvrdio broj stanovnika, ali nisam siguran da je to trenutno moguće, jer je snabdevanje strujom veoma neredovno“, kaže on u intervjuu za DW i objašnjava: „Čim se pojavi struja, potrošnja skoči, jer ljudi odmah počinju da peru veš i da kuvaju.“
Bez obzira na to koliko je stanovnika napustilo Kijev, situacija sa grejanjem i strujom ostaje teška.
Anja Sirotenko je među onima koji pokušavaju da se nose s problemima, a da ne napuste grad. Mlada žena dolazi iz dela Hersonske oblasti koja je pod ruskom okupacijom. Sada živi u jednom soliteru u Kijevu. Sama brine o svojoj tromesečnoj bebi, jer je njen muž pozvan u vojnu službu. „Živim na 15. spratu. Često nema struje, a kada je nema, nema ni vode“, kaže ona za DW.
Njen šporet radi samo na struju, pa je zato kupila gasni kamperski rešo. „Sa njim mogu da ispržim jaja i zagrejem vodu da operem bebu. Dobro je što beba još sisa“, kaže ona. Zadovoljna je i što je grejanje u njenoj zgradi sve vreme do sada radilo, osim nakon poslednjeg velikog ruskog napada.
Kod Marte Semenjuk, koja sa suprugom i malim detetom živi u jednoj zgradi u Kijevu, već nedeljama su hladni radijatori. Da bi se nekako zagrejali, uključuju gasni grejač. „Onda uključimo i ventilator da se ta toplota raširi po celom stanu“, kaže ona.
Marta Semenjuk ne želi da vodi svoje dete u vrtić, iako on za sada nije zatvoren. „Prošle nedelje je tamo temperatura bila samo 11 do 13 stepeni. Obećali su nam da će uključiti generator za dodatno grejanje, pa smo vodili decu, ali ga nisu uključili. Tako je mali dobio bronhitis“, žali se majka i dodaje: „To što ne mogu da vodim dete u vrtić otežava mi svakodnevni život. Radim onlajn od kuće, ali zbog dugih nestanaka struje, želela sam da idem u kancelariju, pošto tamo postoji generator i uvek bih bila dostupna“, objašnjava ona.
S obzirom na tešku situaciju, kijevske vlasti obezbeđuju tople obroke za posebno ugrožene građane, posebno za penzionere i osobe s invaliditetom. Gradonačelnik Kličko 13. januara je objavio da je izdao nalog gradskoj administraciji i državnim okružnim administracijama da svakodnevno obezbeđuju topli obrok za ljude kojima je potrebna pomoć, a registrovani su u okružnim centrima. „To su prvenstveno stariji ljudi koji žive sami“, objasnio je Kličko.
Pomoć pružaju i mnogi volonteri. „Dostavljamo tople obroke direktno u stanove u kojima žive stariji i invalidi. U kontaktu smo s upravnicima zgrada, kojih ima u skoro svakoj stambenoj zgradi. Oni identifikuju one koji nisu pokretni i prosleđuju nam te informacije. Pomažu i u distribuciji obroka. Lično dostavljam oko 115 obroka nedeljno“, kaže Nikola Djačenko, šef organizacije za samopomoć u jednom kijevskom okrugu.
U međuvremenu, uprkos teškim vremenskim uslovima, radnici na održavanju energetskog sistema često rizikuju svoje živote kako bi ljudima omogućili snabdevanje strujom, vodom i grejanjem. Oleksij Breht, član upravnog odbora i privremeni direktor energetske kompanije Ukrenergo, 21. januara pogođen je strujnim udarom dok je popravljao oštećenu trafostanicu u blizini Kijeva.
Prema rečima Romana Nizoviča iz trusta mozgova Diksi grupa, približno 20 odsto stanova u ukrajinskoj prestonici trenutno je bez grejanja. „Potrebno je vreme da se svi oni ponovo povežu na grejanje. To bi moglo da potraje nedelju do dve“, kaže. Manje elektrane trenutno nose najveći deo tereta. „Čak i kada se snabdevanje toplotom obnovi, ono neće moći da radi punim kapacitetom“, objašnjava Nizovič.
U zgradama gde su cevi ili radijatori pukli jer se voda u njima smrzla, grejanja, kaže, verovatno neće biti sve do proleća. Moguće je da će tamo sistemi grejanja morati da budu zamenjeni u čitavom stambenom bloku.
Izvor: Dojče vele (DW)
Kijev i okolinu tokom noći pogodili su ruski balistički projektili. U napadu su poginule najmanje tri osobe, među kojima je i dete, dok su tri osobe povređene
Ljudi blaženo letuju po Sredozemlju, i uglavnom nemaju pojma da će narednih godina udariti veliki cunami. A neznanje može da se plati životom
U pucnjavi u školi na Tajlandu ubijeno je najmanje sedam osoba. Za napad je osumnjičen četrnaestogodišnji učenik
Sud u Novom Meksiku presudio je da Meta mora da plati još 567 miliona dolara zbog ugrožavanja bezbednosti dece na svojim platformama. Kompnija odbacuje optužbe i najavljuje žalbu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski će u subotu boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji. Ugostitiće ga njegov srposki kolega Aleksandar Vučić, saopštila je služba za saradnju sa medijima šefa srpske države
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
