Konzervator Nenad Lajbenšperger, ličnost godine „Vremena“, priča o borbi za očuvanje Generalštaba, svim pritiscima i pretnjama, kao i tome kako je on „sa nemačkim prezimenom“ otišao u rat na Kosovo dok se neki samo busali u tobože patriotske grudi
Nenad Lajbenšperger i kolege su „samo radili svoj posao“, a to je danas u Srbiji već podvig. Ovaj istoričar i konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika odbio je da ukloni Generalštab iz registra kulturnih dobara.
Zato je izabran za ličnost 2025. godine nedeljnika „Vreme“. Sada je na naslovnoj strani prvog broja u novoj godini koji je na kioscima od ovog petka (9. januar).
Pitali smo ga da li oduvek „u sistemu“ postoje ljudi koji valjano rade svoj posao, samo ih nismo primećivali?
„Ranije se često smatralo da se protiv vlasti bore isključivo opozicioni političari, dok oni koji su se unutar samog sistema suprotstavljali sistemu uglavnom nisu bili primećeni“, kaže on. „Bili su suviše mali, nedovoljno glasni, a ta vrsta borbe često je i znatno teža od javnih političkih sukoba, jer vas unutar sistema mogu vrlo konkretno i na različite načine kazniti.“
U razgovoru koji štampamo na sedam stranica, Lajbenšperger prvi put potanko govori o pritiscima da se ukine zaštita Generalštabu kako bi se onde pravio hotel i opasnostima koje prete na prostoru oko ulice Kneza Miloša kojem je leks specijalisom ukinuta zaštita.
„Reč je o isprepletanim političko-ekonomskim interesima“, priča Lajbenšperger o pritiscima koji i drugim povodima stižu na adresu konzervatora zavoda za zaštitu spomenika.
„Ponekad su to interesi političara – neko dođe na ideju, obezbedi novac, želi da pokaže šta je uradio i smatra da to sada mora tako kako je zamislio. A onda mu se na tom putu ispreči služba zaštite koja kaže: ne može baš tako, ne možeš da praviš Diznilend kako ti hoćeš, nego moraš da poštuješ određene norme“, navodi on.
„Ipak, znatno češće se radi o investitorima koji žele da grade, da podignu neku zgradu ili da intervenišu u prostoru, pa vrše pritiske – nekad direktno, ali najpre tako što pronađu političare koji će im obezbediti sve što požele.“
Pričali smo o nemačkoj liniji njegovog porekla, velikom interesovanju za junake i žrtve prošlih ratova na ovim prostorima i sećanje na njih, ali i tome kako je sam bio u vojsci SR Jugoslavije u Prištini tokom bombardovanja 1999.
Kaže, odnos prema ratnim veteranima je bio i ostao razočaravajuć. „Ja sam, kao neko sa nemačkim prezimenom, neko ko je upisao fakultet i mogao da odloži vojsku, na kraju i da je ne služi s obzirom na to da je posle ukinuta, ipak otišao, a ljudi koji su se mnogo više, mnogo glasnije dičili srpstvom odlagali su je dokle god su mogli. A onda je nisu ni služili.“
Ceo intervju čitajte u novom „Vremenu“ od petka. Ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje sa popustom od čak 25 odsto. Akcija traje samo do sredine januara!
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
