Dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Vladimir Lojanica, autor najboljeg rešenje za uređenje prostora naspram Košutnjaka u beogradskoj opštini Čukarica, izjavio je da je namera da gradnja u tom delu bude pažljivo planirana i da se odvija van predložene granice zaštite zelenila.
„Namera je da gradnja bude pažljivo planirana i da se odvija najpre uz obode saobraćajnica i dominantno na prostorima koji su već pod objektima i van predložene granice zaštite zelenila. Imperativ nam je da na osnovu studije i klasifikacije stabala, koja je bila sastavni deo konkursnih podloga na lokaciji, štitimo vitalno rastinje. Konkursni elaborat već sadrži, a Plan će dodatno razviti i uporednu tabelu postojeće, uklonjene i novoplanirane zelene infrastukture sa specifikacijom iz koje se vidi da je namera da se zeleni fond u celosti obnovi i dodatno obogati“, rekao je Lojanica u intervjuu agenciji Beta.
Na pitanje kako je moguće da u tom prostoru neće biti posečeno nijedno vitalno stablo i kako uklopiti toliku količinu objekata u prostor u kojem dominira šuma, Lojanica je rekao da je predviđena gradnja objekata niske i srednje spratnosti, sa zelenim krovovima i transparentnim prizemljima, kako bi prirodni i pejzažni ambijent ostao dominantan.
Garancije ugrađene u Prostorni plan
Govoreći o garancijama koje građani mogu očekivati da će sve biti urađeno u skladu sa dogovorenim, imajući u vidu ponašanje nekih investitora u Beogradu, Lojanica je rekao da te garancije svakako ne mogu biti deklarativne, već da moraju biti ugrađene u Prostorni plan.
„Planski dokument odredjuje precizne gabarite, zaštitu zelenila, javne prostore koji ne mogu biti naknadno privatizovani, urbanističke okvire koji onemogućavaju kasnije derogacije. Evidentno je da je ova tema već veoma prisutna u medijima. Kao neko kome je stručno poverena izrada ovog plana, svestan sam svih teškoća i raspoložen sam za svaki dijalog koji vodi pronalaženju najboljih stručnih rešenja“, naveo je on.
Šta obuhvata urbanističko rešenje?
Lojanica je rekao da nagrađeno urbanističko rešenje za uređenje prostora naspram Košutnjaka obuhvata prostor od Sportskog centra Košutnjak na severu, do Crkve svetog Luke na jugu, koji je opasan ulicama Blagoja Parovića i Miloja Zakića i u kojem se nalaze i Fakultet za fizičku kulturu, Radio-televizija Srbije, Avala film, Zastava film, objekti vojske, Kinoteka sa depoima i drugi objekti.
„Uobičajene prakse uglavnom predviđaju izgradnju zatvorenih blokovskih struktura maksimalnih kapaciteta. Naše rešenje polazi od pretpostavke da će se većina izgradnje dogadjati na prostorima gde se već decenijama nalaze zapušteni objekti i strukture. Ključna odlika našeg rešenja je otvoreni, urbani modul, multiplikovan i pozicioniran u granicama mreže javnih zelenih koridora, trgova i pešačkih pravaca. Oni će ovaj prostor povezati sa okolnim rekreativnim sadržajima. Tako će on postati dostupan svima. Do sada je kompleks Avala filma bio zatvoren i nepristupačan spoljnim korisnicima, čak i ljudima koji decenijama žive na Čukarici. Ideja je da se sada ovi resursi otvore za korišćenje građanima Beograda“, dodao je on.
Razumljiv oprez javnosti
Komentarišući negodovanje javnosti zbog neadekvatnog urbanog razvoja grada i kritike najavljenog rušenja Generalštaba ili Beogradskog sajma, Lojanica je rekao da ga to ne čudi i da razume pojačan oprez javnosti, imajući na umu šta se na tom planu sve dešavalo.
„Ne zazirem od objektivne i argumentovane kritičke reakcije javnosti. Štaviše mislim da je neophodna… Nezadovoljstvo građana nastalo je kao posledica naraslog institucionalnog nepoverenja, zapostavljanja ili ignorisanja mišljenja struke i neadekvatnog tumačenja pojma javnog interesa. Iskreno se nadam da će, kako ovaj posao bude odmicao, javnost moći da vidi da se radi o odgovornom evropskom klijentu, koji zahteva da se ovaj projekat vodi javno i transparentno, sa jasnim pravilima i uz poštovanje mišljenja struke. Ako ostane tako, nema razloga da projekat bude ugrožen“, ocenio je on.
Budućnost kompleksa Avala filma
Lojanica je rekao da je ideja da kompleks Avala filma, i pojedini drugi objekti koji se tamo nalaze, budu sačuvani i prenamenjeni u savremene filmske, obrazovne i kulturne sadržaje, odnosno da planom nije predviđeno isključivo izgradnja stambenog naselja.
„Stanovanje je samo jedan od segmenata, i to jasno ograničen. Fokus je na mešovitim sadržajima od šireg društvenog značaja: kulturi, obrazovanju, rekreaciji, sportu i javnim otvorenim prostorima“, rekao je on.
Dodao je da u ovoj fazi ne postoje konačne procene vrednosti investicije, kao ni ukupne kvadrature koja treba da bude izgrađena, odnosno broja stanovnika koji bi se tu doselili, jer će se u narednih 14 meseci raditi planska dokumentacija i biti održane još najmanje dve javne rasprave.
„Saobraćaj je jedno od ključnih pitanja kojem posvećujemo značajnu pažnju tokom planiranja. Želimo da razvijemo koncept koji podrazumeva smanjenja zavisnosti od automobila, snažno oslanjanje na pešačke i biciklističke veze, kao i bolju integraciju sa javnim prevozom. Kada je u pitanju povezanost ovog prostora sa drugim delovima grada i okolnim naseljima, predvidja se proširenje kapaciteta obodne infrastrukture o čemu se vode razgovori sa nadležnim gradskim i republičkim institucijama. To će doprineti relaksiranju postojećih saobraćajnih gužvi“, dodao je Lojanica.
Izvor: Beta
