Ulazak MOL-a u vlasničku strukturu NIS-a bi za NIS značio promenu strateške orijentacije i potencijalno slabljenje integrisanog modela, smatra docent na Ekonomskom fakultetu dr Veljko M. Mijušković
Tržište derivata se ne stabilizuje administrativnim produženjima, već jasnim vlasničkim i regulatornim rešenjem koje uklanja sankcioni rizik, izjavio je za specijalizovani portal Energija Balkana docent na Ekonomskom fakultetu dr Veljko M. Mijušković, naglašavajući da produženje licence do 23. januara za NIS ima „isključivo kratkoročni značaj“.
Ističući da bi za mađarski MOL ulazak u vlasničku strukturu NIS-a značio širenje tržišta, jačanje maloprodajne mreže i dodatnu kontrolu tokova derivata u jugoistočnoj Evropi, Mijušković ukazuje da bi to za NIS značilo promenu strateške orijentacije i potencijalno slabljenje integrisanog modela, koji danas postoji.
„Za srpsku privredu to bi moglo doneti veću stabilnost snabdevanja na kratak rok, ali i rizik smanjenja domaće dodate vrednosti, ako se ključne odluke budu donosile van Srbije“, smatra Mijušković.
On je ocenio da produženje licence do 23. januara za NIS ima isključivo kratkoročni značaj jer omogućava da nastavi redovno poslovanje, uvoz sirove nafte i finansijske transakcije bez zastoja, ali licenca sama po sebi ne rešava pitanje dugoročne sigurnosti snabdevanja jer se tržište derivata ne stabilizuje administrativnim produženjima, već jasnim vlasničkim i regulatornim rešenjem koje uklanja sankcioni rizik.
Komentarišući mogućnost da MOL preuzme ruske akcija u NIS, Mijušković ističe da bi ulazak te mađarske firme bio „racionalan potez iz ugla regionalne konsolidacije, jer je reč o kompaniji sa snažnim logističkim i trgovačkim kapacitetima i iskustvom rada u kompleksnim političkim okvirima“.
„Međutim, to ne bi bio neutralan ulazak – MOL bi u NIS ušao kao izrazito dominantan regionalni igrač sa sopstvenim interesima, a ne kao pasivni finansijski investitor“, ocenio je Mijušković.
Za NIS bi, tvrdi on, to značilo promenu strateške orijentacije i potencijalno slabljenje integrisanog modela koji danas postoji.
Za srpsku privredu to bi moglo doneti veću stabilnost snabdevanja na kratak rok, ali i rizik smanjenja domaće dodate vrednosti ako se ključne odluke budu donosile van Srbije.
Komentarišući opciju da MOL, kao i u hrvatskoj INA, zatvori rafineriju u Srbiji, Mijušković sugeriše da „zatvaranje rafinerije u Pančevu nije realna kratkoročna opcija, jer je ona tehnološki moderna, isplaćena i strateški važna“.
„Međutim, dugoročno posmatrano, ako bi MOL postao vlasnik i ako bi procenio da mu regionalna optimizacija više odgovara, takav scenario ne može biti potpuno isključen, naročito ako se rafinerija svede na sekundarnu ulogu“, ističe Mijušković.
On kaže da gašenje rafinerije značilo „gubitak energetske suverenosti, rast zavisnosti od uvoza, slabiju pregovaračku poziciju države i snažan udar na domaću industriju, logistiku i budžetske prihode“. „Srbija bi od proizvođača postala gotovo isključivo tržište, što dugoročno povećava cene i ranjivost sistema“, konstatovao je Mijušković u intervjuu za Energiju Balkana.
Izvor: FoNet
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Prošla godina razotkrila je istinu o ekonomskom modelu koji vlast u Srbiji godinama predstavlja kao uspeh. Tokom 2025. godine u Srbiji ugašen je veliki broj fabrika, a ogroman broj ljudi ostao je bez posla
Od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, koja bi direktora morala da biraju na javnom konkursu, u 2026. godinu sa zakonito postavljenim direktorom ulaze samo dva
Zbog američkih sankcija NIS-u je pred kraj 2025. došlo do navale na evro pa je NBS morao da brani kurs dinara većim intervencijama iz deviznih rezervi. Kakav se kurs očekuje u 2026. godini?
Preduzeće EXPO 2027 d.o.o. Beograd i konzorcijum na čelu s agencijom McCann sporazumno su raskinuli okvirni sporazum o pružanju marketinških usluga, prenosi Nova
Šuška se već neko vreme da će MOL možda kupiti NIS, a sada je takvu informaciju indirektno potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
