Između dve ograde, između dva sveta, prolaz je moguć samo uz „čarobne reči“. Onaj unutar ograđenog prostora čuvaju policija i "ćaci obezbeđenje"
Pionirski park i plato ispred Narodne skupštine omeđeni su aluminijumskom ogradom premazanom masnim slojem nepoznatog porekla.
Dva reda barijera razdvajaju dve stvarnosti: one koji podržavaju aktuelni režim i one koji mu se protive, slučajne prolaznike koji žele samo da pređu do Bulevara kralja Aleksandra i turiste koji pokušavaju da fotografišu čitav nestvaran prizor.
Prilaz Skupštini više nije slobodan. Na jedinom uskom prolazu u Ćacilend, između dve ograde, stoji mladić u sivoj jakni i crnim pantalonama. Telefonira, kratko i nervozno traži „pojačanje“.
Ispred njega nekoliko ljudi pokušava da prođe. Jedan stranac pita na engleskom da li može dalje.
„Možete samo okolo“, odgovara mu kratko. Isto, samo na srpskom, ponavlja svima koji priđu.
Ali dvojica starijih gospodina izgovaraju „čarobne reči“: „Mi smo iz Opštine Stari grad”.
Mladić im samo klimne i sklanja se sa prolaza.
Za njima pokušavaju dalje i dve žene izgovarajući istu rečenicu. Evidentno je da nisu iz Opštine, pošto već nekoliko minuta stoje tu i pitaju da prođu.
„Možda i možete ovde da uđete, ali s druge strane vam neće dati da prođete“, kaže im momak dok mu iz bočnog džepa na pantalonama viri mali radio-uređaj.
S druge strane ograde stoji još jedan mladić. Oslonjen o metal, puši cigaretu i posmatra.
„Ja sam parkirao tu, pa stao da ispušim cigaru. Ne daj bože da sam s ove strane“, kaže, uz osmeh koji skriva nelagodu.
Nekoliko minuta kasnije, pred „vratima Ćacilenda” su nova lica.
Šest žena prolazi uz objašnjenje: „Vraćamo se unutra”. Mladić u sivoj jakni, sada već bez mnogo pitanja, sklanja ruku kojom je blokirao prostor između dve razdvojene ograde. One odlaze.
Unutar ograđenog prostora sve je življe. Šatora je više nego prethodnih dana. Na plastičnim braon stolicama sedi nekoliko desetina ljudi, upijajući zrake Sunca.
Do popodneva će ih biti više – naprednjaci najavljuju veliki skup.
S druge strane, na trotoaru, četvrti dan glađu štrajkuje Dijana Hrka, majka mladića Stefana koji je poginuo u padu nadstrešnice. Njena žrtva deli prostor snažnije od svake ograde.
U improvizovanom kampu su i policajci, u običnim uniformama. Pre nekoliko dana ovde su bili pripadnici u punoj opremi za razbijanje demonstracija.
Bilo je i incidenata, i glasne muzike sa 22 zvučnika. Sada ih je ostalo pet, dovoljno za žurku koja, po navici, traje do duboku u noć.
Verovatno će i večeras, za mnogobrojne pristalice SNS-a koje dolaze u Beograd, biti muzike, parola i skandiranja.
Dva sveta, jedan nazvan Ćacilendom, drugi borbom za odgovornost, deli ograda, a biće tu još verovatno još ulaza i „vratara”.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
