Šta posle skupa u Novom Sadu: Između izbora i vanrednog stanja

„Ovaj režim je odsvirao svoje. Istraživanja koja će uskoro biti objavljena pokazuju da studenti imaju prednost u odnosu na SNS. Stvari za Aleksandra Vučića idu loše“, kaže Ivan Stanojević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, dodajući da ljudi i dalje gaje iluzije o Vučićevoj racionalnosti i njegovom ponašanju u okviru prihvaćenih normi – poput raspisivanja izbora.

Zbog toga mnogi veruju da će on uskoro raspisati izbore, jer će mu, kako vreme bude prolazilo, pozicija postajati sve teža.

„Ali ako nema većinu, njegovi dilovi su gotovi, pa će se režim dati u smišljanje ’kreativnih rešenja’ – kakav je, recimo, Ćaćilend, ili nas možda čeka proglašavanje vanrednog stanja…“, objašnjava Stanojević. „Moramo naučiti da razmišljamo izvan okvira civilizovanog i pojmljivog, da budemo spremni da branimo svoju izbornu volju – ako se izbori zaista raspišu – ili da branimo svoja prava koja su nam već uskraćena, a biće i dalje.“

On zato strahuje da bi situacija mogla da se razreši vaninstitucionalno.

Mogući skori vanredni izbori

Za razliku od njega, njegov kolega, profesor FPN-a Dušan Spasojević smatra da bi Vučić mogao da pronađe izlaz iz pat-pozicije u kojoj se obe strane nalaze – ni režim ne zna kako da uguši pobunu, niti pobunjeno društvo zna kako da prinudi vlast na izbore – upravo kroz njihovo skoro raspisivanje:

„Opozicija je poslednjih nedelja odradila odličan posao kada je reč o pritisku spolja, ali nije dovoljno spremna za izbore. Ni studentska lista i njihova izborna infrastruktura još nisu spremne – i to Vučić može da iskoristi”.

Još važnije je, dodaje Spasojević, da predsednik Srbije igra na produbljivanje jaza između opozicije, studenata i civilnog društva. „Komparativni primeri pokazuju da se ovakav tip režima ruši samo koordinisanom akcijom – institucionalnom i vaninstitucionalnom. Tako je bilo i 2000.” Zato Vučiću odgovara, i čini sve što može, da rasplamsa što više sukoba u opozicionoj javnosti.

Skup i dan posle

Govoreći o očekivanjima od skupa u Novom Sadu, Spasojević kaže da će to svakako biti veliki događaj, ali da se ni posle njega verovatno neće znati – šta dalje. Jer „moguće je da plan i ne može da postoji, jer se mnogo toga rešava na terenu – kroz inspiraciju, reakciju, spontano okupljanje“.

Ipak, „jedna od važnih karakteristika ove pobune jeste njena adaptabilnost. Neke akcije u početku ne deluju potentno, a ispostavi se da jesu – poput petnaest minuta tišine ili prvih blokada. Deluje neodrživo, a onda se pokaže da radi.“

Za Ivana Stanojevića, novosadski skup signalizira protivnicima režima „da smo još tu, složni i da energije ima više nego ikad“. Istovremeno, poručuje i pristalicama vlasti da ih režim laže kada tvrdi da je „pobedio obojenu revoluciju“.

Broj njihovih na kontramitinzima – a znamo i kako se okupljaju – daleko je manji od onog koji mogu da vide na drugoj strani. “Konačno, svi studentski marševi podsećaju ljude u medijskom mraku da neko sunce ipak sija“, zaključuje Stanojević.

Novi talas pumpanja

Na kraju, sagovornici se slažu da je potreban novi talas pritiska ili, rečnikom blokada, „novi ciklus pumpanja“, a novosadski skup bi mogao da bude ta prelomna točka.

„Ovaj skup u Novom Sadu mogao bi da označi početak tog ciklusa. Studenti su prethodnih meseci bili u mašini – ispiti, nadoknade nastave – borili su se protiv režima, a usput polagali ispite svakih nekoliko dana… Sada je sve to završeno, stiže novi raspored, pa će od sledeće nedelje moći da svoju energiju ponovo usmere ka drugim stvarima”, kaže Stanojević.

Paralelno s tim, kaže on, smanjuje se gađenje prema politici, napreduje decentralizacija i stvara se osnova jedne nove građanske Srbije – one koja će sutra aktivno učestvovati u političkom životu.