Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda
Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda, do 9. novembra.
Izloženo je 36 slika i 8 ikona čiji su stvaraoci akademici slikarstva i priznati umetnici koji su školovanje i stvaralačko oblikovanje sticali u Moskvi.
Kolekcija
U pres materijalu izložbe piše da su 36 godina kolekcionarskog iskustva i rada, kao i brižljiv odabir dela ruskih majstora slikarstva, uvrstili su Vladimira Pešića u jednog od najznačajnijih kolekcionara ruske umetnosti van granica Rusije. Po svojim dometima, ova zbirka prevazilazi uobičajene rezultate kolekcionarskog pregnuća i po besprekorno osmišljenom odabiru umetnika i njihovih dela – a za pojedinim delima i njihovim autorima Vladimir Pešić strpljivo je tragao godinama, čak i decenijama – pre bi se mogla nazvati muzejskom zbirkom najznačajnijih tokova ruske likovne umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.
Za „Vreme“, Vladimir Pešić kaže da „centralna mesta na izložbi zauzimaju remek-dela Potok Stanislava Žukovskog jednog od najznačajnijih ruskih pejzažista, a izložena slika pripada piku njegovog stvaralaštva, i Suprematistička kompozicija Ivana Kudrjašova, izuzetnog učenika Kazimira Maljeviča. Obe slike se prvi put prikazuju javnosti.“
Zagonetni portret
Pešić kaže da posebno mesto na izložbi zauzima zagonetni portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole Petrovića Njegoša, delo Stepana Kolesnikova, velikog slikara koga su Srbi zavoleli i koga doživljavaju kao svog umetnika, i navodi da se još dva njegova dela nalaze na ovoj izložbi – izvanredan pejzaž Proleće 1946 i Paviljon Ministarstva socijalne politike. Izložba radnih invalida.
Izložene su i dve minijature. „Njihovo stvaranje zahteva vrhunsko majstorstvo zbog čega se retko sreću u likovnoj umetnosti. To su remek-dela Adolfa Šarlemanja i Ivana Vinberga“, navodi Pešić.
„Posle 95 godina, u Srbiji je izložen akvarel Stepana Uvarova. Ljubitelji umetnosti su mogli da ga vide prvi i jedini put 1930. godine u paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu u Beogradu na vrhunskoj izložbi Velika izložba ruske umetnosti“, kaže Pešić.
U Beogradu je 1933. godine samostalnu izložbu imao Filip Maljavin – rad Dva života sa te izložbe, sad je izložen i na ovoj. Inače, tokom boravka u Beogradu Maljavin je naslikao portret kraljice Marije Karađorđević, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
Od izloženih radova Vladimir Pešić izdvaja i Devojka sa cvećem Nikolaja Kuznjecova, Portret odojčeta Borisa Pastuhova i Portret Tamare Bibe, rođake Vladimira Pešića, koji je naslikao Aleksandar Tolstoj.
Ikone
Na izložbi su prikazana i dela Konstantina Kuznecova, Mihaila Suzdaljceva, Aleksandra Lažečnikova, Ipolita Majakovskog, Dmitrija Martena, Vasilija Golikova, Aleksandra Tumanova i Leonida i Rime Brailovski.
Ikone su posebno atraktivne ovdašnjoj publici.Naslikane su na drvetu i, za razliku od srpskih ikona, nalaze se u pozlaćenim i posrebrenim okovima. Čuvaju se u relikvijarima.
Izložba je centralni događaj manifestacije „Dani Moskve u Beogradu“ koju srpska prestonica organizuje nakon devet godina pauze.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
