Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda
Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda, do 9. novembra.
Izloženo je 36 slika i 8 ikona čiji su stvaraoci akademici slikarstva i priznati umetnici koji su školovanje i stvaralačko oblikovanje sticali u Moskvi.
Kolekcija
U pres materijalu izložbe piše da su 36 godina kolekcionarskog iskustva i rada, kao i brižljiv odabir dela ruskih majstora slikarstva, uvrstili su Vladimira Pešića u jednog od najznačajnijih kolekcionara ruske umetnosti van granica Rusije. Po svojim dometima, ova zbirka prevazilazi uobičajene rezultate kolekcionarskog pregnuća i po besprekorno osmišljenom odabiru umetnika i njihovih dela – a za pojedinim delima i njihovim autorima Vladimir Pešić strpljivo je tragao godinama, čak i decenijama – pre bi se mogla nazvati muzejskom zbirkom najznačajnijih tokova ruske likovne umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.
Za „Vreme“, Vladimir Pešić kaže da „centralna mesta na izložbi zauzimaju remek-dela Potok Stanislava Žukovskog jednog od najznačajnijih ruskih pejzažista, a izložena slika pripada piku njegovog stvaralaštva, i Suprematistička kompozicija Ivana Kudrjašova, izuzetnog učenika Kazimira Maljeviča. Obe slike se prvi put prikazuju javnosti.“
Foto: PromoBez rama, Kudrjašov
Zagonetni portret
Pešić kaže da posebno mesto na izložbi zauzima zagonetni portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole Petrovića Njegoša, delo Stepana Kolesnikova, velikog slikara koga su Srbi zavoleli i koga doživljavaju kao svog umetnika, i navodi da se još dva njegova dela nalaze na ovoj izložbi – izvanredan pejzaž Proleće 1946 i Paviljon Ministarstva socijalnepolitike. Izložba radnih invalida.
Foto: PromoMafalda, Kolesnikov
Izložene su i dve minijature. „Njihovo stvaranje zahteva vrhunsko majstorstvo zbog čega se retko sreću u likovnoj umetnosti. To su remek-dela Adolfa Šarlemanja i Ivana Vinberga“, navodi Pešić.
„Posle 95 godina, u Srbiji je izložen akvarel Stepana Uvarova. Ljubitelji umetnosti su mogli da ga vide prvi i jedini put 1930. godine u paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu u Beogradu na vrhunskoj izložbi Velika izložba ruske umetnosti“, kaže Pešić.
U Beogradu je 1933. godine samostalnu izložbu imao Filip Maljavin – rad Dva života sa te izložbe, sad je izložen i na ovoj. Inače, tokom boravka u Beogradu Maljavin je naslikao portret kraljice Marije Karađorđević, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
Od izloženih radova Vladimir Pešić izdvaja i Devojka sa cvećem Nikolaja Kuznjecova, Portret odojčeta Borisa Pastuhova i Portret Tamare Bibe, rođake Vladimira Pešića, koji je naslikao Aleksandar Tolstoj.
Ikone
Na izložbi su prikazana i dela Konstantina Kuznecova, Mihaila Suzdaljceva, Aleksandra Lažečnikova, Ipolita Majakovskog, Dmitrija Martena, Vasilija Golikova, Aleksandra Tumanova i Leonida i Rime Brailovski.
Ikone su posebno atraktivne ovdašnjoj publici.Naslikane su na drvetu i, za razliku od srpskih ikona, nalaze se u pozlaćenim i posrebrenim okovima. Čuvaju se u relikvijarima.
Izložba je centralni događaj manifestacije „Dani Moskve u Beogradu“ koju srpska prestonica organizuje nakon devet godina pauze.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
