Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti najavio je stvaranje zajedničke vojne jedinice sa Oružanim snagama Albanije. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kritikovao je ovo kao pokušaj eskalacije sukoba
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je na sednici Glavnog odbora Samoopredeljenja da će stvoriti zajedničku vojnu jedinicu sa Oružanim snagama Republike Albanije.
On je izneo plan za jačanje kosovske vojske i međunarodnih partnerstava, dok je Kosovo već deveti mesec u dubokoj političko-ustavnoj krizi jer od parlamentarnih izbora 9. februara nisu formirani ni skupština ni vlada, piše KoSSev.
„Za našu vojsku u četiri godine sledećeg mandata izdvojićemo budžet od više od milijardu evra“, rekao je Kurti najavljujući razvoj vojne industrije i ubrzano regrutovanje novih kadeta, sa posebnim ciljem da u vojsci bude 1.000 žena.
Govoreći o spoljnoj politici i bezbednosti, naveo je da će Kosovo „udvostručiti mrežu vojnih atašea i povećati broj partnerskih država sa kojima potpisuje SOFA sporazume“ kao korake ka punopravnom članstvu u NATO-u.
„Dalje ćemo jačati strateške odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Nemačkom, Francuskom, Italijom, Turskom i svim zemljama članicama Evropske unije i NATO-a“, naveo je Kurti.
Dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a odnedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Kurti je naglasio da se Kosovo, predvođeno njegovom vladom, „uspešno nosilo“ sa „najvećim i najžešćim napadima srpskih struktura od proglašenja nezavisnosti“.
Kancelarija za KiM reaguje: „Pokušaj eskalacije sukoba“
Dan kasnije, reagovao je v. d. direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
„Vojni savez takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga i Oružanih snaga Albanije, čije formiranje najavljuje Aljbin Kurti, direktna je pretnja Srbiji i srpskom narodu, što je osovina politike prištinskog režima, koja svakim svojim potezom cilja Beograd i novi korak ka formiranju takozvane Velike Albanije“, naveo je Petković.
On je dodao da se „ove oružane formacije i zveckanje oružjem Prištine dešavaju pred očima kompletne međunarodne zajednice, koja nije reagovala ni na jedan vojni savez koji je Priština formirala sa Hrvatskom i Albanijom, članicama NATO, sa ciljem destabilizacije prilika na terenu i stvaranja od regiona Zapadnog Balkana novog bureta baruta“.
Petković je kritikovao Kurtijeve poteze kao pokušaj eskalacije sukoba.
„Očigledno je Kurtiju sve dozvoljeno, pa i da u vreme najvećih svetskih izazova, kada treba da se očuva mir, Priština preti sukobima stvarajući saveze koji ne idu u pravcu smirivanja tenzija, već eskalacije prilika na terenu.“
Dodao je da prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, jedina vojna formacija na Kosovu i Metohiji jeste KFOR, te da svaki vojni savet i militarizacija „takozvanih KBS jesu kršenje ovog dokumenta i pokušaj stvaranja nove UČK, čije je delovanje zabranjeno“.
Na kraju, Petković je poručio da će Beograd ostati dosledan miru i zaštiti srpskog naroda, insistirajući na poštovanju Rezolucije 1244 SB UN.
Proces transformacije KBS
KBS je proces transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku započela 2018. godine usvajanjem tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS-a, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u Ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS-a u Oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu Ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Tada su naveli da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da svaki ulazak pripadnika KBS-a na Sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Izvor: KoSSev
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Prema preliminarnim rezulatima glasanja na današnjem izboru za članove Visokog saveta tužilaštva, koje je objavio N1, tesnu pobedu na nivou viših tužilaštava odneo je Boris Majlat, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
