Beširi: Pozicija u ćošku na glavnoj fotografiji mesto je koje priliči Vučiću

Predsednik Vučić je u Pekingu delovao kao što pokazuju i fotografije: da je tamo uspeo da se umuva samo na osnovu ekonomskih dogovora koje ima sa kineskim investitorima i sa kineskim bankama o pozajmicama, ocenio je za „Vreme“ direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.

On je ukazao da za naše standarde to jesu velike pare, ali da za kineske standarde nisu.

„Vučiću je zato pozicija u ćošku na glavnoj fotografiji mesto koje mu priliči“, kaže Beširi.

Kako iskoristiti Vučića

On naglašava da kao što ni Evropska unija ni Zapad „ne veruju u Vučićeve časne namere“, tako ni Rusija ni Kina ne veruju u njegovu potpunu posvećenost,

„Više ga vide kao nekog koga mogu zajednički da iskoriste, i tu nema ljubavi i srdačnosti koje Vučić svojom propagandnom mašinerijom pokušava da predstavi“, kaže Beširi.

Ipak, on ukazuje da je poseta Vučića Pekingu predstavlja trn u oku za neke u Evropskoj uniji (EU) „kojoj možda pada na pamet da izvrši malo veći pritisak zbog 10 meseci protesta“.

„Svrha njegovog odlaska u Moskvu za Dan pobede i sada u Kinu je da malo smeta tamo nekom u Hagu, ili baltičkim zemljama, kako bi one govorile o tome da će Vučić, ako ga u EU budu previše pritiskali, otići u ruske i kineske ruke. To je ozbiljan marketing na koji, nažalost, padaju i mnogo učeniji ljudi od onih koji to gledaju u Srbiji na TV ekranima. To je u delu evropskih zemalja neka vrsta babaroge, pre svega u onim zemljama, kao što su baltičke zemlje ili Poljska, koje su imale priliku da osete šta znači ruska čizma“, kaže Beširi.

Srbija kao evropska Kenija

Poseta Pekingu, dodaje, u takvim zemljama bi mogla da bude argumentacija da Vučić „ne pritiska previše“ jer bi alternativa evropskim integracijama mogla da bude „Kenija na tlu Evrope gde Kinezi dolaze sa svojim investicijama i prave haos sa zakonima i ekološkim prilikama“, a što će se onda preliti i na EU.

„Trenutno, ali i ni u doglednoj budućnosti nema realnih mogućnosti za to, s obzirom da se 70 odsto srpske privrede oslanja na EU. Čak i ako bi bilo želje da se uradi takva diverzifikacija za to nema ni znanja, ni ekonomskih mogućnosti, ali ni želje srpske privrede da se preorijentiše na druga tržišta“, smatra Beširi.

On smatra da bi poseta Pekingu mogla da bude i pokušaj Vučića da „plaši“ Vašington, jer se očekuje da će Bela kuća uputiti „ozbiljan zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji“.

Vučić „samo čeka da prođe“

S obzirom na to da je u demokratskim zemljama skup u Peking označen i kao svojevrsni samit svetskih diktatora, postavlja se pitanje da li Vučić svojim prisustvom želi da pripreti da bi i on mogao da krene putem diktature.

„Vučić ne razmišlja toliko duboko, on je hteo da skrene pažnju da ne voli da ga pritiskaju i da on uvek može, čak i na dugoročnu štetu Srbije, da ode na drugu stranu. Vučić računa samo na to da su demokratske vlasti u EU smenjive na četiri, a maksimum na osam godina. Dok oni vrše pritisak na njega on samo treba da napravi nekakav PR šou koji će ih odagnati na godinu, dve, što je sasvim dovoljno da vlasti u EU počnu da brinu o svom reizboru i da prestanu da ga maltretiraju“, kaže Beširi.

On ocenjuje da je malo onih u zapadnoj diplomatiji koji ozbiljno razumeju šta se dešava u Srbiji.

„Pogrešna je naša predubeđenost da se nama neko bavi na dnevnom nivou. Time što je Srbija bila na skupu u Pekingu je potpuno nebitna, time se niko ne bavi. Svi u EU, a posebno u SAD bave se naoružanjem koje je Kina pokazala i činjenicom da su predsednici Kine, Rusije i Severne Koreje prvi put u istoriji na istoj fotografiji“, naglašava Beširi.

Izostanak na Bledu mnogo značajnija poruka

On ukazuje da je, kada je u pitanju Srbija, mnogo značajnija poruka izostanak naše zemlje na ovogodišnjem Bledskom strateškom forumu.

Podseća da su na forumu bili prisutni premijeri Albanije i Crne Gore, i da je tim zemljama praktično rečeno da će Crna Gora postati članica EU 2028. godine, a Albanija ubrzo posle toga.

„Najveći pritisak koji EU može da izvrši na Vučića je da Crnu Goru što pre primi u ti zajednicu. Ako sve bude dobro Crna Gora bi do početka sledeće godine mogla da završi pregovore, tako da bi ta zemlja najranije u januaru 2028. godine mogla da postane članica EU. Ostaje da se vidi šta će Vučić raditi do tada da podriva Crnu Goru na tom putu, jer on zna da neće moći da izdrži pritisak kada Crna Gora bude ušla u EU“, zaključuje Beširi.

Slovenija: Vučića i Macuta nismo zvali

Predsednik i premijer Srbije Aleksandar Vučić i Đuro Macut nisu ni bili pozvani na Bledski strateški forum, navelo je slovenačko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova za N1 Slovenija.

Prema nezvaničnim informacijama, predsednik Srbije je tražio pozivnicu za Bled, ali je nije dobio.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut nisu bili pozvani na Bledski strateški forum. Pozvan je bio srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je učestvovao na Forumu“, navelo je slovenačko ministarstvo spoljnih poslova u odgovoru N1.