Više od 140 država priznaje Palestinu. Da će se njima pridružiti najavile su Francuska, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija. SAD i Nemačka za sada čvrsto drže stranu Izraela
Dok rat u Gazi i dalje traje, a mirovni pregovori stoje, mapa sveta se polako menja – sve više država odlučuje da formalno prizna državu Palestinu. Iako je to odavno učinila većina članica Ujedinjenih nacija, talas priznavanja je tek sada stigao do zapadnih saveznika Izraela. Palestinu su kao državu priznale i neke karipske zemlje, a nove najave nagoveštavaju da će se broj zemalja koje je priznaju uskoro približiti tri četvrtine članstva UN.
Istovremeno svetske sile kave su Sjedinjene Države i Nemačka ne menjaju svoj odnos prema palestinskoj državi, smatrajući da priznanje treba da proistekne iz mirovnog sporazuma, a ne iz jednostranih odluka.
U prethodnom periodu je nekoliko zapadnih država najavilo da će priznati Palestinu, a među najnovijim prijavama su – Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kanada, Malta i Australija. Ove najave stručnjaci tumače kao deo rastućeg talasa reakcija na rat u Gazi, na humanitarnu katastrofu koju je izazvao Izrael, te kao pokušaja da se obnovi međunarodni pritisak za dvodržavno rešenje.
Australijska vlada je izričito rekla da će priznanje biti realizovano tokom zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, uz uslov da Palestinska uprava ispuni određene političke garancije, kao što je garancija da Hamas neće imati udeo u budućoj vlasti.
Pre Australije je najava Francuske o priznavanju krajem prošlog meseca podigla dosta medijske prašine i izazvala mnogobrojne komentare.
„Hitno je da rat u Gazi prestane i da se spasi civilno stanovništvo”, rekao je francuski predsednik.
Francuski predsednik je pružao podršku Izraelu nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. i često se javno zalaže protiv antisemitizma, ali je u poslednje vreme sve više nezadovoljan izraelskom ratnom politikom u Gazi, podsećaju agencije.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da potez Francuske „nagrađuje teror“, a američki državni sekretar Marko Rubio da SAD „snažno odbacuju“ Makronovu „nepromišljenu“ objavu.
Koje su države prošle godine priznale palestinsku nezavisnost?
U 2024. godini Palestina je dobila na značaju pa je pokrenut svojevrstan „talas“ priznanja. Tada su formalno priznale formalno priznale Državu Palestinu Norveška, Irska, Španija i Slovenija, kao i karipske države Bahami, Trinidad i Tobago, Jamajka i Barbados.
Taj niz preokreta u spoljnoj politici mnogih zemalja pojačao je međunarodnu polemiku i doveo do diplomatskih povlačenja ambasadora i ozbiljnih reakcija Izraela.
Foto: Tanjug / Dean Lewins/AAP Image via APPalestinski aktivisti
Koliko država članica UN priznaje Palestinu ?
Broj država koje priznaju Palestinu se menja, ali formalni podaci govore da je nakon odluke Slovenije broj priznavanja došao do 147 država članica Ujedinjenih nacija, odnosno. preko tri četvrtine članstva ove organizacije. Taj zbir uključuje većinu država Globalnog juga, kao i velike zemlje poput Kine, Indije i Rusije koje su Palestinu priznale još krajem 1980-ih ili nešto kasnije.
Palestina ima status „nečlanice posmatrača“ u UN od 2012. — priznavanja na bilateralnom nivou su nešto drugo i dolaze postepeno.
Koje najmoćnije države ne priznaju Palestinu?
Među najvažnijim svetskim silama koje i dalje ne daju formalno priznanje su Sjedinjene Države i Nemačka koja poslednjih meseci ponavljala da nema kratkoročnih planova za priznavanje i da će takav korak biti vezan za širi politički okvir i bezbednosne garancije.
Opšti obrazac je da su najveći strateške partneri Izraela (pre svega SAD) i dalje protiv unilateralnih priznanja, dok se EU i drugi saveznici sada dele na one koji su već priznali ili najavili priznanje i one koji se još uvek sutručavaju.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Čvorci prave haos u delovima Rima. Ptičji izmet svakodnevno pljušti po Rimljanima. Ne mogu da ih rasteraju ni trubama, pa se gradom kreću sa kišobranima
Prekid rada Majkrosoftovih servera zbog povećanog opterećenja ostavio je korisnike širom sveta bez pristupa aplikacijama Majkrosoft 365. Probleme su prijavile i velike kompanije i državne institucije
Milorad Dodik kaže da je njegov sin Igor među kandidatima za premijera Republike Srpske jer da je jedan od najperspektivnijih članova Saveza nezavisnih socijaldemokrata.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
