Beloruski novinar Andrej Gnjot, koji je godinu dana boravio u Srbiji, upozorava da represivne metode koje vlast primenjuje nad demonstrantima podsećaju na ono što je preživljavao pod režimom Aleksandra Lukašenka
Dok protesti i blokade traju širom Srbije, a represija nad demonstrantima postaje sve vidljivija, beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot upozorava da obrasci koje danas vidi u Beogradu veoma podsećaju na ono što se u njegovoj zemlji dešavalo pre skoro dvadeset godina.
U intervjuu za DW, Gnjot kaže da se u autoritarnim sistemima vlasti ponašaju kao da „čitaju iz istog priručnika“.
„Ono što danas vidim u Srbiji podseća me na Belorusiju oko 2006. godine. Ne bih povlačio direktne paralele, ali prepoznajem obrasce. Tu se uklapa ona gorka šala – kao da svi koriste isti priručnik“, ocenjuje on.
Gnjot, koji je godinu dana boravio u Srbiji pokušavajući da izbegne izručenje Lukašenkovom režimu, koristi metaforu iz sveta televizije da bi objasnio gde vidi Srbiju danas.
„Srbija se nalazi usred prve sezone serije ‘Autoritarizam i diktatura’, Belorusija je pri kraju treće“.
Podseća da je u Belorusiji trenutno više od 1.300 političkih zatvorenika, i da se represija sistemski održava kroz konstantnu rotaciju uhapšenih.
„Režim nekad pusti nekolicinu političkih zatvorenika, ali odmah uhapsi nove. Na taj način ‘rezervoar talaca’ ostaje pun“, ističe Gnjot.
Foto: Privatna arhivaAndrej Gnjot
Delimično živo pravosuđe kao nada
Uprkos sličnostima, ukazuje na jednu važnu razliku – pravosuđe u Srbiji, kako kaže, još uvek pruža otpor.
„Dok sam bio u Srbiji, Viši sud je brzopleto doneo odluku o mom izručenju. Ali Apelacioni sud je pokazao profesionalizam i poništio presudu. Bio sam ohrabren, jer je pravosuđe u Srbiji još uvek živo“, napominje sagovornik DW.
To ga je, kako kaže, dodatno podstaklo da govori – jer smatra da se u Srbiji još ima šta braniti.
Govoreći o masovnim protestima i blokadama, Gnjot upozorava da nijedno civilno društvo ne može samo odoleti represiji – bez podrške iznutra.
„Bez treće sile – frakcije unutar vlasti, nezavisnog parlamenta ili uticajne ličnosti – protesti, koliko god masovni bili, mogu biti zgaženi. Neko mora da reaguje pre nego što bude kasno.“
Gnjot prepoznaje i obrasce represije kroz prisluškivanja i montirane optužbe – što je, kako kaže, „klasična matrica“.
„U Belorusiji su još 2010. instalirali sistem za praćenje svih privatnih komunikacija. Snimali su razgovore opozicionara, novinara, pa čak i ruskih diplomata. To je bio sistemski nadzor, bez ikakvih pravila“, konstatuje beloruski novinar.
Zato mu, kako kaže, nije strana praksa da se protiv građana podnose optužbe za „nasilno rušenje ustavnog poretka“ na osnovu snimljenih razgovora.
„To je monstruozna praksa koju autoritarni režimi koriste da zadrže potpunu kontrolu“, poručuje aktivista.
Foto: Tanjug / Zoran ŽestićLukašenko i Vučić
Poruke predsednika i opasna retorika
Gnjot kaže da ga ne iznenađuju ni javne optužbe predsednika Srbije, koji je pojedine aktiviste nazvao „teroristima“.
„Lukašenko je govorio svojim tužiocima: ‘Nije sve u zakonima. Treba preduzeti oštre mere da se zaustavi sav taj šljam.’ To je ista logika – zakon je samo sredstvo, a prava meta je društvo koje misli“, rekao je on.
Na kraju razgovora, Gnjot, koji danas pokušava da dobije politički azil u jednoj zemlji EU, šalje snažnu poruku studentima, novinarima i građanima u Srbiji:
„Duboko poštujem i divim se svima koji kritički promišljaju o pravcu u kojem ide njihova zemlja, koji biraju odgovornost umesto ravnodušnosti. Iako mi se najteže poglavlje života dogodilo u Srbiji, deo mog srca ostaje sa vama. Zaslužujete slobodu. I radost. I apsolutno zaslužujete poštovanje“, zaključuje Gnjot.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U požarima na teritoriji Kuršumlije izgorelo je 36 kuća, 89 pomoćnih objekata, više od 300 hektara zemljišta, poljoprivredna mehanizacija i 89 pčelinjih zajednica. Vanredna situacija traje već desetak dana, a komisije na terenu i dalje procenjuju razmere katastrofe
Više od 40 profesora Pravnog fakulteta podnelo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijava protiv nepoznatih pripadnika Žandarmerije zbog sumnje da su 3. jula, nešto posle ponoći, upotrebom prekomerne sile prekršili više zakona prilikom intervencije ispred i u prostoru Pravnog fakulteta u Beogradu
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv tri odgovorna lica Doma za smeštaj starih i odraslih lica „Ivanović“ u Barajevu u kome je u požara u januaru 2025. stradalo 11 osoba
Starović je ocenio da je „najnoviji oblik antisemitizma koji dolazi sa levice evidentiran u Sjedinjenim Američkim Državama uvezen i u Srbiju, gde se može uočiti kroz studentske i plenumske pokrete“
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
