
Hrvatska
Buden: Hrvati izumiru pa se vraćaju „boljoj prošlosti“
Hrvate u današnjem svetu niko ništa ne pita, kaže filozof Boris Buden. Ali „zato je tu bolja prošlost. Ko to kaže, ko to laže da su ustaše izgubile Drugi svetski rat?“
Najveće smanjenje broja ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU je sa 53 odsto zabeleženo na ruti preko država Zapadnog Balkana, saopštio je Fronteks
U prvoj polovini ove godine broj ilegalnih ulazaka ili pokušaja ulaska u zemlje Evropske unije manji je za petinu u odnosu na isti period prošle godine, a najveći pad broja ilegalnih migracija u EU zabeležen je na zapadnobalkanskoj ruti, objavila je Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks).
Prema preliminarnim podacima Fronteksa, ukupni broj ilegalnih ulazaka preko svih migrantskih ruta opao je za 20 odsto na 75.900 i to najviše zahvaljujući smanjenu broja na inače najfrekventnijim rutama – istočnomediteranskoj i zapadnoafričkoj.
Najveće smanjenje na Zapadnom Balkanu
Najveće smanjenje broja ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU je sa 53 odsto zabeleženo na ruti preko država Zapadnog Balkana, zatim sa 50 odsto preko istočnih granica EU i sa 41 odsto preko zapadnoafričke rute, od obala zapadne Afrike do španskih Kanarskih ostrva.
Na ruti koja vodi preko Zapadnog Balkana Fronteks je u prvih šest meseci registrovao 4.930 pokušaja ilegalnog prelaska.
Na kopnenoj i pomorskoj istočnomediteranskoj ruti, kojom migranti, uglavnom iz Sirije stižu u Grčku na Kipar i u Bugarsku, zabeleženo je smanjenje od 24 odsto sa 19.607 prelazaka granica EU.
Na Mediteranu i Lamanšu povećan broj ilegalnih ulazaka
Uprkos ukupnom smanjenju broja ilegalnih ulazaka u EU, na centralnomediteranskoj ruti je broj porastao na 29.300 iregularnih prelazaka, što je 12 odsto više nego u istom polugođu prošle godine. Najviše migranata, 20.800, preko te rute je sa obala Libije morem doplovilo do Italije.
Porast ilegalnih migracija od 19 odsto zabeležen je i na zapadnomediteranskoj ruti, na kojoj je glavna zemlja polaska migranata Alžir sa približno 80 odsto. Preko zapadnomediteranske rute ilegalni migranti nastoje da se dokopaju Španskog kopna, ili španskih severnoafričkih enklava Seute i Melilje.
Prema izveštaju Fronteksa, snažan migrantski pritisak zabeležen je na ruti preko Lamanša, koja vodi od EU do Velike Britanije. Na tom potezu je broj ilegalnih pokušaja prelaska granica u prvih šest meseci bio 23 odsto veći, odnosno u tome je sprečeno 33.215 osoba.
Povoljni vremenski uslovi za taksi-čamce
Porast se, prema oceni Fronteks, beleži zbog neuobičajeno povoljnih vremenskih uslovima ove godine, korišćenja usluga takozvanih taksi-čamaca kako bi se izbeglo otkrivanje kao i prevozom većeg broja migranata u čamcima.
Dodaje se da su na toj ruti, uprkos organima koji nastoje da ih spreče, krijumčari pokazali veliku žilavost, da se brzo prilagođavaju i da ne vode brigu o bezbednosti migranata koje krijumčare.
Odakle dolaze migranti?
Preko centralnog Mediterana u EU pokušava da uđe najviše migranata iz Bangladeša, Eritreje i Egipta, istočni Mediteran najviše koriste migranti iz Avganistana, Egipta i Sudana, a zapadni Mediteran za ulaza u EU najčešće koriste migranti iz Alžira, Somalije i Maroka.
Na istočnim granicama EU najviše migranata potiče iz Ukrajine, Somalije i Etiopije, preko Zapadnog Balkana u EU najčešće pogušavaju da uđu migranti iz Turske, Sirije i Avganistana, a preko Zapadne Afike najviše migranata ima iz Malija, Senegala i Gvineje.
Hrvate u današnjem svetu niko ništa ne pita, kaže filozof Boris Buden. Ali „zato je tu bolja prošlost. Ko to kaže, ko to laže da su ustaše izgubile Drugi svetski rat?“
Navršava se pet godina od izbora 30. avgusta 2020. godine, kada je nakon tri decenije došlo do prve smene vlasti u savremenoj Crnoj Gori. Za mnoge je to bio istorijski trenutak koji je otvorio prostor za smenjivost vlasti, ali sagovornici „Vremena” ocenjuju da očekivane suštinske promene još nisu došle
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Nakon što su ih Rusi prvi put upotrebili pre godinu dana, dronovi s optičkim vlaknima sada su u rukama ukrajinskih brigada. Piloti iz „Azova“ i „Hartije“ otkrivaju kako funkcionišu i u kojim situacijama daju taktičku prednost
Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve