Na današnji dan 1987. rođen je Zagrepčanin Matej Gašpar, petomilijarditi stanovnik Zemlje. Njegov rođendan postao je Svetski dan stanovništva
Tridesetosmi rođendan Zagrepčanina Mateja Gašpara ovog petka proslavlja čitava planeta.
Dan njegovog rođenja proglašen je Svetskim danom stanovništva jer je Gašpar 11. jula 1987. postao petomilijarditi stanovnik planete.
Tri godine kasnije, Svetski dan stanovništva prvi put je proslavljen širom planete Zemlje, u više od 90 država.
UN su odabrale Gašpara baš kao petomilijarditog stanovnika zato što je u vreme njegovog rođenja u Zagrebu održavana Univerzijada.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ustanovio je ovaj dan 1989. godine, kako bi se skrenula pažnja na hitnost i važnost pitanja stanovništva.
I šestomilijarditi stanovnik planete rođen je na prostorima SFRJ. Bio je to Adnan Mević, koji je rođen u Sarajevu 1999. godine.
Svet danas broji više od osam milijardi stanovnika, a osmomilijarditi stanovnik rođen je 2022. godine.
Za dva veka populacija se uvećala sedam puta
Stotine hiljada godina bile su potrebne da svetska populacija poraste na milijardu – a zatim se za samo oko 200 godina uvećala sedam puta.
Godine 2011, globalna populacija je dostigla sedam milijardi, 2022. osam, a očekuje se da će porasti na oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine i 10,9 milijardi 2100. godine, saopštile su Ujedinjene nacije povodom ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana populacije.
Kako populacija dočekuje sopstveni dan?
Niz ratova, gladi i uz stope fertiliteta koje opadaju. Tako svet 2025. godine dočekuje Svetski dan populacije.
UN su saopštile da opadanje stope fertiliteta može podstaći „kolapsu populacije“.
Međutim, izveštaj o stanju svetske populacije Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA) pokazuje da je pravi problem nedostatak reproduktivne agencije – mnogi ljudi, posebno mladi, nisu u mogućnosti da imaju decu.
Upravo se ova tema našla u centru pažnje ovogodišnjeg obeležavanja dana stanovništva.
„Mladi već pokreću promene, ali se suočavaju sa velikim preprekama: ekonomskom nesigurnošću, rodnom nejednakošću, ograničenom zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem, klimatskim poremećajima i sukobima”, saopštile su Ujedinjene nacije.
Anketa UNFPA-YouGov sprovedena među više od 14.000 ljudi u 14 zemalja pokazala je da je većina želela više dece, ali su je u tome sprečile socijalne, ekonomske ili zdravstvene barijere.
„Da bi efikasno odgovorili na globalne populacione trendove, lideri moraju dati prioritet potrebama i glasovima mladih. Potrebno im je više od usluga – potrebna im je nada, stabilnost i budućnost koju vredi planirati“, navode iz UN-a.
Ističući jednan od komentara učesnika ankete da mladi ne razmišljaju samo o svojoj budućoj deci – oni razmišljaju o svetu koji će ta deca naslediti, dodaju da je podržavanje prava mladih ključno za održivi razvoj, mir i ljudsko dostojanstvo.
Prema podacima UN-a, više od polovine svetske populacije je mlađe od 30 godina.
Kako je u Srbiji?
Mladi u Srbiji već mesecima protestuju, a česta rečenica koja se može čuti je da žele da žive u boljoj zemlji, da svojoj budućoj deci obezbede bolje uslove za život.
Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2024. godine ima 6,59 milion stanovnika, što je za gotovo milion manje u odnosu na 2002. godinu.
Po prosečnoj starosti nalazi se daleko iznad svetskog proseka. Prosečna starost svetske populacije je 30,4 godine, dok je u Srbiji prosečna starost ljudi 44 godine, podaci su RZS-a.
U odnosu na 2002. godinu, prosečna starost stanovnika u Srbiji porasla je za 3,8 godina.
Vlada se godinama hvali kako podstiče rađanje. Pojavljivale su se razne kampanje, međutim stope prirodnog priraštaja su u opadanju.
U 2024. godini broj živorođene dece iznosio je 60.845, dok je broj umrlih bio 98.230, podaci su RZS.
Tokom 2024. godine u Srbiji je u odnosu na 2015. godinu rođeno gotovo pet hiljada manje dece.
Postoji dupla planska dokumentacija u urbanističkoj praksi: jedan projekat se dostavlja javnosti, dok se po sasvim drugim gradi, ruši, proširuje i nadziđuje, upozorava narodni poslanik Vladimir Pajić
Štrajk advokata zbog toga što je njihovom kolegi iz Užica Radovanu Novakoviću određen pritvor do 30 dana, trajaće do 12. jula u podne. Da li će biti nastavljen i nakon toga, još nije poznato
Ni trideset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo. A režim Aleksandra Vučića čini sve što može da se zločin zaboravi, ili prikaže nakaradno. Zato za sve koji žele da znaju istinu još jednom objavljujemo rekonstrukciju događaja Dejana Anastisejivića
Vlast u Srbiji je najmanje četrdeset puta poricala genocid u Srebrenici - samo tokom prošle godine. Tako smo došli do toga da svako ko samo pomene pokolj muslimana u Srebrenici biva optužen da sve Srbe proglašava genocidnim narodom
Vlada Srbije donela je uredbu prema kojoj vlasnici oko 170 kuća koje su oštećene i izgorele u požaru mogu da dobiju pomoć od 200.000 do 4.000.000 dinara, u zavisnosti od stepena oštećenja
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
