Poslednjih dana širom Srbije bukti veliki broj požara, preko 600. U nekim mestima proglašeno je vanredno stanje. Gde je vatra uzela najveći danak
U ponedeljak (7. jul) Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) objavilo je upozorenje, u koje navodi da je tog dana na teritoriji Republike Srbije registrovano 620 požara na otvorenom prostoru, u periodu od 7 do 19 časova.
U okviru ovih događaja, povređena su dva vatrogasca-spasioca i četiri građana.
MUP je upozorio građane da se odgovorno ponašaju u narednom periodu, u cilju smanjenja rizika od izazivanja požara, jer kako navode, ljudski faktor je jedan od najčešćih uzroka požara.
U gašenju požara širom Srbije angažovani su Sektor za vandredne situacije i Helikopterska jedinica.
Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane, usled izrazito nepovoljnih vremenskih uslova vatra se otela kontroli u okolini Kragujevca, Prokuplja, na planini Tari kao i u opštinama Gornji Milanovac, Kuršumlija, Valjevo, Knić, Veliko Gradište i Bujanovac.
Vatrena žarišta u Srbiji
Najviše je gorelo u Šumadijskom okrugu, gde je zabeleženo 148 požara od kojih su svi ugašeni u utorak ujutru, ali ekipe i dalje dežuraju na najkritičnijim mestima – u Cerovcu i Desimirovcu, navedeno je u saopštenju MUP-a.
„Intervencija na teritoriji grada Kragujevca, opštine Rača, Topola, Knić, Aranđelovac – sve su to požari na otvorenom prostoru gde je gorelo više hektara, sada kada sabiramo nagrubo mogli bismo da kažemo da je gorelo preko 200 hektara otvorenog prostora. Na pojedinim velikim požarima kao što je ovaj u Desimirovcu i Opornici organizovali smo i meštane koji su mnogo pomogli svojim radnim mašinama, koji su dopremali vodu, ali i sa svojim plugovima zaoravali njive i sprečavali širenje požara“, kaže načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović, prenosi Nova.
View this post on Instagram
U utorak (8. jul) gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, na predlog Gradskog štaba za vandredne situacije, proglasio je vandrednu situaciju na teritoriji grada Kragujevca, prenosi N1.
Veliki požar u Desimirovcu i Cerovcu, na ulasku u Kragujevac sa strane Topole. Zaustavljen saobraćaj, vatra je došla ljudima do kuća… pic.twitter.com/R0nWkgeIvA
— Bradom i glavom ja (@bradomiglavomja) July 7, 2025
Kritična situacija zahvatila je i okolinu Bora, posebno selo Krivelj, naselje Banjica, gde vatra još uvek nije stavljena pod kontrolu, prenosi Istmedia.
Plamen je zahvatuo oko 300 hektara šume i niskog rastinja, pri čemu vetar i suva vegetacija doprinose ubrzanom širenju požara.
Zbog nepristupačnog terena, vatrogascima je otežano gašenje požara, a u Boru je proglašeno vandredno stanje.
Gašenju požara u državi priključila se i vojska Srbije sa svojim helikopterima, vatrogasnim vozilima, cisternama i ljudstvom.
U selu Slavnik kod Bojnika, usled nekontrolisanih požara, izgorele su kuće, pomoćni objekti i voćnjaci.
Još jedan požar izbio je između Begeča i Futoga.
View this post on Instagram
U ponedeljak (7. jul), još jedan u nizu požara izbio je i na Karaburmi, u blizini Pančevačkog mosta, rečeno je za Tanjug u MUP-u.
Naime, nisko rastinje, smeće i gume gorele su u ulici Vuka Vrčevića, prenosi b92.
View this post on Instagram
U ataru sela Đakus (opština Žitorađa) buknuo je veliki požar koji je zahvatio desetine hektara, uključujući obradivo zemljište, šljivike i vinograde, pišu Južne vesti.
Na teren su odmah izašli meštani Đakusa, Pejkovca i Glašinca, organizovani i opremljeni mehanizacijom – traktorima, cisternama i prskalicama. Zajedno sa vatrogascima pokušavali su da lokalizuju vatru i zaštite imovinu, u utorak (8. jul).
U akciji je učestvovalo više od 50 traktora, a sve se odvijalo u koordinaciji sa prokupačkim vatrogasnim jedinicama, koje su na terenu bile neprekidno više od 24 sata, ulažući ogromne napore da obuzdaju širenje požara.
Kako se vremenska prognoza naglo promenila, tako je na ovom području prognozirana temperatura od 10 stepeni Celzijusa uz moguću kišu i pljuskove.
Premalo vatrogasaca po stanovniku
Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), u Srbiji je odnos broja vatrogasaca prema broju stanovnika zaostao u odnosu na evropske standarde, piše Magazin za bezbednost.
Evropski standard predviđa jednog vatrogasca na 1.000 stanivnika.
U Srbiji je taj odnos nepovoljan – predviđa se jedan vatrogasac-spasilac na 1.865 stanovnika.
Iako se uključivanjem dobrovoljnih vatrogasnih društava ovaj broj može poboljšati, Srbija je po ovom pitanju daleko ispod želejnog evrospkog proseka.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
