Poslednjih dana širom Srbije bukti veliki broj požara, preko 600. U nekim mestima proglašeno je vanredno stanje. Gde je vatra uzela najveći danak
U ponedeljak (7. jul) Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) objavilo je upozorenje, u koje navodi da je tog dana na teritoriji Republike Srbije registrovano 620 požara na otvorenom prostoru, u periodu od 7 do 19 časova.
U okviru ovih događaja, povređena su dva vatrogasca-spasioca i četiri građana.
MUP je upozorio građane da se odgovorno ponašaju u narednom periodu, u cilju smanjenja rizika od izazivanja požara, jer kako navode, ljudski faktor je jedan od najčešćih uzroka požara.
U gašenju požara širom Srbije angažovani su Sektor za vandredne situacije i Helikopterska jedinica.
Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane, usled izrazito nepovoljnih vremenskih uslova vatra se otela kontroli u okolini Kragujevca, Prokuplja, na planini Tari kao i u opštinama Gornji Milanovac, Kuršumlija, Valjevo, Knić, Veliko Gradište i Bujanovac.
Vatrena žarišta u Srbiji
Najviše je gorelo u Šumadijskom okrugu, gde je zabeleženo 148 požara od kojih su svi ugašeni u utorak ujutru, ali ekipe i dalje dežuraju na najkritičnijim mestima – u Cerovcu i Desimirovcu, navedeno je u saopštenju MUP-a.
„Intervencija na teritoriji grada Kragujevca, opštine Rača, Topola, Knić, Aranđelovac – sve su to požari na otvorenom prostoru gde je gorelo više hektara, sada kada sabiramo nagrubo mogli bismo da kažemo da je gorelo preko 200 hektara otvorenog prostora. Na pojedinim velikim požarima kao što je ovaj u Desimirovcu i Opornici organizovali smo i meštane koji su mnogo pomogli svojim radnim mašinama, koji su dopremali vodu, ali i sa svojim plugovima zaoravali njive i sprečavali širenje požara“, kaže načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović, prenosi Nova.
U utorak (8. jul) gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, na predlog Gradskog štaba za vandredne situacije, proglasio je vandrednu situaciju na teritoriji grada Kragujevca, prenosi N1.
Veliki požar u Desimirovcu i Cerovcu, na ulasku u Kragujevac sa strane Topole. Zaustavljen saobraćaj, vatra je došla ljudima do kuća… pic.twitter.com/R0nWkgeIvA
— Bradom i glavom ja (@bradomiglavomja) July 7, 2025
Kritična situacija zahvatila je i okolinu Bora, posebno selo Krivelj, naselje Banjica, gde vatra još uvek nije stavljena pod kontrolu, prenosi Istmedia.
Plamen je zahvatuo oko 300 hektara šume i niskog rastinja, pri čemu vetar i suva vegetacija doprinose ubrzanom širenju požara.
Zbog nepristupačnog terena, vatrogascima je otežano gašenje požara, a u Boru je proglašeno vandredno stanje.
Gašenju požara u državi priključila se i vojska Srbije sa svojim helikopterima, vatrogasnim vozilima, cisternama i ljudstvom.
U selu Slavnik kod Bojnika, usled nekontrolisanih požara, izgorele su kuće, pomoćni objekti i voćnjaci.
U ataru sela Đakus (opština Žitorađa) buknuo je veliki požar koji je zahvatio desetine hektara, uključujući obradivo zemljište, šljivike i vinograde, pišu Južne vesti.
Na teren su odmah izašli meštani Đakusa, Pejkovca i Glašinca, organizovani i opremljeni mehanizacijom – traktorima, cisternama i prskalicama. Zajedno sa vatrogascima pokušavali su da lokalizuju vatru i zaštite imovinu, u utorak (8. jul).
U akciji je učestvovalo više od 50 traktora, a sve se odvijalo u koordinaciji sa prokupačkim vatrogasnim jedinicama, koje su na terenu bile neprekidno više od 24 sata, ulažući ogromne napore da obuzdaju širenje požara.
Kako se vremenska prognoza naglo promenila, tako je na ovom području prognozirana temperatura od 10 stepeni Celzijusa uz moguću kišu i pljuskove.
Premalo vatrogasaca po stanovniku
Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), u Srbiji je odnos broja vatrogasaca prema broju stanovnika zaostao u odnosu na evropske standarde, piše Magazin za bezbednost.
Evropski standard predviđa jednog vatrogasca na 1.000 stanivnika.
U Srbiji je taj odnos nepovoljan – predviđa se jedan vatrogasac-spasilac na 1.865 stanovnika.
Iako se uključivanjem dobrovoljnih vatrogasnih društava ovaj broj može poboljšati, Srbija je po ovom pitanju daleko ispod želejnog evrospkog proseka.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
