Nemački mediji: Hoće li Berlin konačno podržati demokratiju u Srbiji

Sve veća pažnja nemačkih medija usmerena je na Srbiju. Časopis Internacionalna politika u analizi piše: „U Srbiji već mesecima traju velike demonstracije protiv režima Aleksandra Vučića. Brisel i Berlin trebalo bi da zauzmu jasan stav“, prenosi DW.

Opširnu analizu pod naslovom „Masovni protesti za više pravne države“, potpisuje Terezija Teglhofer. Ona se u Fondaciji Genshagen bavi proširenjem Evropske unije i Zapadnim Balkanom.

Zapad zatečen situacijom u Srbiji

Teglhofer najpre podseća na predistoriju studentskih protesta – od velikih okupljanja u maju 2023. izazvanih masovnim ubistvima u školi i u okolini Beograda, u decembru 2023. protiv izbornih prevara na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji, kao i protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.

Piše da je „katastrofa u Novom Sadu bila poslednja kap koja je prelila čašu“.

Potom se navodi koji su to studentski zahtevi, a zatim dodaje: „Pokret ne zahteva ostavku predsednika Vučića, niti pristupanje zemlje Evropskoj uniji. Zahteva da se poštuju ustav i zakoni i da državne institucije ispunjavaju svoje dužnosti. Pa ipak, upravo se tu ne zahteva ništa manje od demokratije, vladavine prava i dobre uprave – ukratko, zahteva se sistematska promena koju Srbija još uvek nije videla, uprkos godinama priprema za pristupanje EU.“

„Evropska unija je zatečena talasom protesta i štrajkova“, konstatuje autorka.

Kombinacija demokratije i autokratije

„Srbi zahtevaju supstancu koja je dugo nedostajala procesu pristupanja EU. Čitajući godišnji izveštaj o Srbiji, koji je Evropska komisija poslednji put objavila u oktobru 2024, stiče se utisak da je zemlja, uglavnom, na dobrom putu ka reformama – čak i kada je reč o demokratiji i vladavini prava. A upravo su one sistematski unazađivane u Srbiji tokom Vučićeve ere“, piše Teglhofer u analizi.

Dodaje da „na rang-listi nevladine organizacije Fridom Haus, Srbija od 2020. više nije klasifikovana kao demokratija, već kao hibridni režim – država koja kombinuje elemente demokratije i autokratije. Takođe, nije bilo negodovanja iz Brisela kada je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) identifikovala masovne nepravilnosti na parlamentarnim izborima 2023. godine. Čini se kao da se EU, kako to kaže beogradski politikolog Nikola Burazer, kreće u paralelnom univerzumu.“

Geopolitički interes Nemačke i EU

Sve je to doprinelo porastu evroskepticizma u zemlji, ocenjuje se u analizi.

Poruka koju su studenti uputili Evropi tumači se na sledeći način: „Grupa studenata koja je krenula biciklom preko Evrope u aprilu 2025. godine imala je Strazbur za odredište. Druga grupa je peške prešla skoro 2.000 kilometara između Beograda i Brisela. To se takođe može shvatiti kao apel Evropskoj uniji da više ne ignoriše probleme u zemlji“.

U objašnjenju autorke stoji da, „iako je EU dugo posmatrala autokratizaciju Srbije, sada je trebalo da shvati da demokratski razvoj najveće zemlje-kandidata za EU na Zapadnom Balkanu nije ‘nešto što može, a ne mora’. Naprotiv, to je u neposrednom, a takođe i geopolitičkom interesu Nemačke i EU. U svakom slučaju, upitno je da li je Vučić garant stabilnosti. Srpska politika klackanja već uveliko olakšava uticaj Rusije i Kine.“

U članku se podseća i na Vučićev boravak u Moskvi na Putinovoj paradi povodom Dana pobede, što je izazvalo osetno nezadovoljstvo na Zapadu.

A na kraju, autorka traži od nove nemačke vlade jasan stav prema Vučićevoj vlasti: „Na kraju, ali ne i najmanje važno, masovni protesti koji parališu zemlju i usporavaju ekonomski razvoj direktna su posledica korupcije i lošeg upravljanja. To dovodi do erozije političkih i društvenih struktura, što je simbolizovano urušavanjem nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu“.

Naglašava da će nova nemačka savezna vlada morati „da odluči da li želi da vidi Srbiju samo kao dobavljača sirovina, faktor stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i čuvara zapadnobalkanske rute – ili će podržati poziv srpskog naroda na demokratiju i vladavinu prava. U koalicionom sporazumu, vlada se obavezuje na snažnu zaštitu osnovnih vrednosti EU i najavljuje nameru da u budućnosti preduzme još doslednije mere protiv kršenja vladavine prava.“

Vučić smatra da može da sačeka

Minhenski list Zidojče cajtung donosi tekst pod naslovom „Predsednik Vučić bira nepopustljivost“.

Autor Tobijas Cik piše: „Dok predsednik Aleksandar Vučić očigledno smatra da može da sačeka da prođe bes građana, posebno mlađih, sukobi na ulicama poprimaju sve više fizički karakter.“

Posle opisa vidovdanskih protesta i sukoba, te podsećanja na uzroke, autor konstatuje: „Srbija je zvanično kandidat za članstvo u EU, ali proces integracije godinama je u zastoju. Evropska komisija identifikovala je značajne nedostatke u vladavini prava, borbi protiv korupcije i zaštiti osnovnih prava. Štaviše, stagnira i ‘proces normalizacije’ u kojem EU posreduje između Srbije i njene bivše pokrajine Kosovo, koja se proglasila nezavisnom državom 2008. godine.“

Dubok društveni jaz

Berliner cajtung takođe objavljuje tekst o istoj temi pod naslovom „Provokantna opuštenost“. Autor Boban Dukić konstatuje da je predsednik Srbije uprkos stalnim protestima čvrsto u sedlu.

On navodi Vučićevu objavu na Instagramu koja ga pokazuje kako igra šah za vreme demonstracija: „Mora da se prizna da je slika nastala dok su predveče demonstracije još proticale mirno, a malo posle toga su eskalirale, ali je fotografija delovala kao simbolička demonstracija moći ili kao čin demonstrativne ravnodušnosti prema sve dubljoj društvenoj krizi.“

Autor pokušava da udeli i nekoliko saveta studentskom pokretu.

„Politički kredibilitet se ne stiče preko noći. Nacionalni izborni uspeh zahteva ne samo platformu i uverenje, već i strukturu, finansiranje i organizaciju. Ishitrena kandidatura na hipotetičkim novim izborima u bliskoj budućnosti mogla bi da preoptereti pokret i protraći njegov potencijal. Bilo bi bolje da se odvoji potrebno vreme. Sledeći redovni parlamentarni izbori 2026. ili 2027. godine nude realan cilj za to. Dodatni podsticaj: Vučiću neće biti dozvoljeno da se ponovo kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima 2027. godine. Ustav Republike Srbije mu zabranjuje da traži treći mandat“, piše Dukić.

„Ovo je prekretnica koja bi mogla da preuredi politički pejzaž i stvori prostor za mlad, autentičan pokret. Vidovdan 2025. stoga nije bio samo obeležavanje istorijskog datuma u Srbiji, već je označio i prekretnicu. Radikalizacija protestnog pokreta, provokativna smirenost vlade – sve to svedoči o dubokom društvenom jazu“, zaključuje se u analizi berlinskog lista.