Južna Evropa suočava se s talasom ekstremnih vrućina. Temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa. Kada Srbiju očekuje toplotni udar
Zbog ekstremno visokih temperatura, gotovo cela Francuska nalazi se u stanju pripravnosti. U Italiji, Portugalu, Grčkoj i Turskoj, vlasti su izdale upozorenja na rizike po zdravlje. Angažovane su službe za vandredne situacije, piše “Gardijan”.
U portugalskom mestu Mora zabeležena je rekordna temperatura za jun od 46.6 stepeni Celzijusa.e
U Španiji je oboren temperaturni rekord za jun u gradu El Granado, dok je meteorološka agencija AEMET potvrdila da je ovaj 29. jun bio najtopliji ikada.
Vandredne mere u Francuskoj
Zbog ekstremno visokih temperatura, meteorološka služba Meteo-France stavila je čak 88 odsto teritorije zemlje pod narandžasto upozorenje, koje predstavlja drugi najviši stepen uzbune. Zatvoreno je oko 200 škola.
U utorak (1. Jula) u čak 16 departmana prebačeno je na snazi crveno upozorenje – najviši nivo uzbune zbog toplotnog talasa. Očekuju se temperature od preko 40 stepeni Celzijusa.
Prema saopštenju Ministarstva obrazovanja, oko 1.350 javnih škola od ukupno 45.000 će biti delimično ili potpuno zatvoreno zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
U jugozapadnog Francuskoj izbio je prvi veliki šumski požar u ovoj sezoni. Zahvatio je 400 hektara, više od 100 ljudi primorano je na evakuaciju.
Još crvenih upozorenja širom Evrope
Visoke temperature zahvatile su i Italiju, gde je29. juna crveno upozorenje izdato za 21 od 27 većih gradova.
U Toskani je broj bolničkih prijema porastao za 20 odsto.
Zbog šumskih požara usled ekstremno visokih temperatura u Turskoj je evakuisano 50.000 ljudi.
Upozorenja na visoku temperaturu i rizik od požara izdata su i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Generakni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je na konferenciji u Sevilji da „ekstremne vrućine više nisu retkost, već nova normala“.
Klimatolozi ističu da toplotne kupole – atmosferski sistemi visokog pritiska koji zarobljavaju vruć vazduh, zajedno sa globalnim zagrevanjem, pojačavaju intezitet i trajanje toplotnih talasa.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju na posebnu opasnost koja može ugroziti zdravlje starijih osoba, hroničnih bolesnika i onih koji rade na otvorenom.
U velikim gradovima, poput Londona, dodatni problem predstavlja efekat urbanih toplotnih ostrva, gde beton i asfalt akumuliraju toplotu tokom dana i zadržavaju je noću, otežavajući prirodno rashlađivanje okoline i tela.
RHMZ Srbije upozorava na vrućine i sušu
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je prošle sedmice upozorenja na viosoke temperature.
Najtopliji dani su do sada bili bili s25. i 26. jun, sa maskimalnim dnevnim temperaturama u rasponu od 36 do 39 stepeni Celzijusa u većini gradova Srbije.
Kako se toplotni talas širi Evropom, tako su se crvena upozorenja još jednom pojavila u Srbiji.
U novom saopštenju RHMZ-a, navedeno je da se očekuje intenziviranje toplotnog talasa sa maksimalnim temperaturama u većini mesta od 34 do 38 stepeni Celzijusa.
U petak (4. jul), nedelju (6. jul) i početkom naredne sedmice, očekuju se i lokalne temperature od 40 stepeni Celzijusa.
Prema analizama RHMZ-a, većina teritorije Srbije suočiće se sa izraženom sušom. Prognoza indeksa suše (SPI) ukazuje na to da se ne očekuju značajnije padavine u narednom periodu, što će povećati već postojeći deficit vlage u zemljištu.
Ne samo što ovakvi uslovi mogu ugroziti razvoj poljoprivrednih kultura, posebno u kritičnim fazama poput vegetativnog rasta i pripreme za generativnu fazu, oni su pogodni za nastanak i razvoj požara na otvorenom.
Beograd na udaru vrućine
RHMZ izdao je upozorenje za područje Beograda, navodeći da se početkom jula na području glavnog grada Srbije očekuje intenziviranje toplotnog talasa.
Maksimalne temperature u većini dana iznosiće od 34 do 38 stepeni Celzijusa.
U petak (4. jul) i početkom naredne nedelje, do srede (9. jul), temperatura će se kretati od 38 do 40 stepeni Celzijusa.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
