Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
U Aleksandrovcu se svakog juna, deset godina unazad, održavaju „Bucini dani“, pozorišni festival posvećen glumcima i sećanju na pozorišnog kritičara, književnika i esejistu Milosava Bucu Mirkovića. Održava se u Domu kulture, uz pomoć Opštine Aleksandrovac.
„Bucini dani“ su jedina pozorišna manifestacija u Rasinskom okrugu, i razlog zašto svakog juna u Aleksandrovac dolaze ljudi iz okolnih gradova. Verovatno najbolja ilustracija šta ovaj festival znači za okrug je izjava poznatog glumca Ljubomira Bandovića: „Ti ljudi imaju vino i ’Bucine dane’, i ništa više“.
Po čemu ćemo ga pamtiti
Jubilarni, deseti festival završava se 22. juna svečanom dodelom nagrada i nema nikakve sumnje da će biti zapamćen po laureatima, predstavama i aplauzima. Međutim, veče pre završetka, desilo se nešto što ne priliči ni jednom festivalu i što će ga svakako okarakterisati u negativnom smislu.
Naime, pred početak predstave Đuka Zrenjaninskog pozorišta, ukraden je barjak Studenata Župe. Nalazio se iza scene, među ličnim stvarima glumaca predstave koji su nameravali da ga iznesu pred publiku za vreme aplauza.
Student Pavle Gašić kaže za „Vreme“ da su „slučaj prijavili policiji“ kao i da je „prostor gde se nalazio barjak pokriven nadzornim kamerama pa ćemo tražiti da se vrate, kako bismo imali dokaze. Za sad, imamo svedočenje Zrenjaninaca ko se nalazio pored zastave pre nego što je nestala.“
Priča da je barjak Studenata Župe, po dogovoru između njih i glumačkih ansambala, iznošen nakon svake festivalske predstave.
„Na otvaranju, nakon predstave Majstor i Margarita naš barjak su razvili glumci Narodnog pozorišta iz Beograda, a zatim i glumci predstava svih ostalih večeri. I svakog puta publika je taj njihov gest oduševljeno pozdravila velikim aplauzom“, priča Pavle Gašić.
„Baš zbog takve reakcije prisutnih, bila je uočljiva sasvim suprotna reakcija predstavnika opštinske vlasti. Oni nisu tapšali glumcima niti su ustali kao što je to uradila cela sala, a nakon te prve, nisu dolazili na naredne.“
Pretnje
Priča da je nakon otvaranja, u bifeu Doma kulture bilo posebno neprijatno. Nemanja Pribaković, pomoćnik predsednice Opštine Aleksandrovac, pozdravio je goste iz Narodnog pozorišta Beograd govorom u kome je gest glumaca ocenio kao politizaciju kulture. Najavio je da organizatori koji svih ovih godina pripremaju festival vrlo moguće neće organizovati i naredni, pogotovo što će Opština da razmisli da li će iduće godine uopšte i biti „Bucinih dana“.
Takvo ponašanje Nemanje Pribakovića Studenti Župe su komentarisali na Instagram profilu.
„Niz pretnji otkazima, neprimereno ponašanje, a u jednom momentu i psovke, smatramo apsolutno nedoličnim u ovakvoj prilici“, napisali su između ostalog, naglasivši „da niko iz organizacije nije učestvovao u planiranju akcije iznošenja naše zastave. Za akciju su znali isključivo studenti i glumačke ukipe, te smatramo da nikakvi otkazi ne bi smeli da se sprovedu.“
Poslednje večeri, sinoć u subotu, kad je ukraden barjak Studenata Župe, ansambl pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina nakon predstave Đuka nije izašao praznih ruku pred publiku, izneli su transparent „Aplauz studentima“. I – dobili su ga. Izuzetno emotivan i veliki.
Za svaki slučaj
Za svaki slučaj, pomenimo ovogodišnje učesnike i laureate, jer – možda narednih „Bucinih dana“ neće biti.
Bilo je pet predstava: dve Narodnog pozorišta u Beogradu Majstor i Margarita i Centrala za humor, zatim Svaka ptica svome jatu Beogradskog dramskog pozorišta, Ućutkivanje Sokrata Bitef teatra i već pominjana Đuka predstava pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
Grand Prix festivala je dobila jedna od najvećih srpskih glumica Gordana Đurđević Dimić za predstavu Đuka. „Zlatno zrno“ za najbolju glumicu festivala ide u ruke Vanji Milačić za dve produkcije Narodnog pozorišta, a Bojanu Dimitrijeviću za Ućutkinvanje Sokrata, za najboljeg glumca . Najbolji Mladi glumac je Jovan Jovanović za predstavu Centrala za humor, a Miloš Đorđević i Radovan Vujović dele Bravuru za uloge u istoj toj predstavu.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
