„Štolna-Pištak“, jedno od najvećih vinčanskih naselja na jugu Srbije, ugroženo je širenjem deponije i rzdnika u Aleksincu
Arheološki lokalitet „Štolna-Pištak“, naselje iz neolitskog perioda koje pripada vinčanskoj kulturi, direktno je ugrožen i oštećen proširenjem deponije u Aleksincu sa južne strane, dok je sa severne strane ugrožen kompleksom rudarskog okna Aleksinačkih rudnika, navode iz Zavoda za zaštitu spomenika Niš.
Stručnjaci Zavoda, u saradnji sa Balkanološkim institutom SANU i Arheološkim institutom Beograd, rade zaštitna arheološka istraživanja na ovom nalazištu i kažu da je do sada konstatovano više arheoloških objekata i nalaza, čija stručna i naučna obrada tek predstoji.
Napominju da je reč o jednom od najvećih vinčanskih naselja u ovom delu južnomoravske doline.
„Cilj zaštitnih arheoloških istraživanja jeste definisanje obima arheološkog nasleđa u jugozapadnom delu vinčanskog naselja, a radi definisanja mogućnosti proširenja komunalne deponije”, objašnjavaju iz Zavoda za zaštitu spomenika.
Kako se dodaje u saopštenju na sajtu Zavoda, poseban izazov u navedenim istraživanjima predstavljaju specifični uslovi terenskog rada i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu, s obzirom na to da se arheološka istraživanja obavljaju na komunalnoj deponiji.
Neovlašćeno iskopavanje
Lokalitet je, navode stručnjaci iz ZZSK Niš ugrožen deponijom, ali i neovlašćenim iskopavanjem.
„Obavljanje neovlašćenih iskopavanja nepovratno uništava arheološko nasleđe i trajno briše materijalne dokaze kontinuiteta života na ovim prostorima. Neovlašćenim arheološkim iskopavanjima, praktično se realizuje ono što razni zavojevači u našoj istoriji nisu uspeli”, poručuju iz Zavoda.
Ukazuju da svako iskopavanja bez posebne dozvole nadležnog organa predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
Dok festivali nekim politički nepodobnim izvođačima otkazuju nastupe, pa drugi iz solidarnosti sami odustaju, ove sezone neće biti muzike ni na Tašmajdanu u organizaciji SkyMusica
Poskupljenja, politička kriza i nezvisnost, sve to uticalo je da ove godine oko deset odsto ljudi iz Srbije manje letuje nego lane
Iako građani ne bi trebalo da budu privođeni zbog učešća u mirnim protestima, to se ipak događa, jer policija hapsi koga stigne. Advokati daju savete kako da se privedeni ponašaju da ne bi završili u pritvoru
Sada bi e-bolovanje trebalo da spreči lenje srpske radnike da uzimaju „lažna bolovanja“. Iako mediji, zvaničnici i poslodavci jadikuju zbog „epidemije lažnih bolovanja“, istina je skroz suprotna – u Srbiji se radi najviše i boluje najmanje
Protiv premijera Đura Macuta je 2019. godine, u vreme dok je bio načelnik odeljenja na Klinici za endokrinologiju, podneta krivična prijava zbog smrti pacijentkinje, piše KRIK
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
