Društvene mreže preplavljene su snimcima pobesnelih vozača koji, smatrajući sebe za „genije za vožnju“, izlaze iz automobila i na kolovozu se obračunavaju sa drugim vozačima, dovodeći tako u opasnost i sebe i druge učesnike u saobraćaju.
Poseban vid takvog devijantnog ponašanja zabeležen je među onim vozačima koji svoje automobile umesto običnih naprava za prevoz shvataju kao hramove maskuliniteta, pa tako i najmanju ogrebotinu na svom „ljubimcu na četiri točka“ shvataju kao napad na sopstvenu muškost.
Takvi frustrirani „junaci“ spremni su da nekom „otvore lobanju“ zbog običnog udubljenja na vozilu nastalom benignim „čukanjem“.
Poseban soj među vozačima su samoljubivi egomanijaci koji su, samo zato što ih je „isekao“ na putu, spremeni da tog neznalicu pošalju u bolnicu. Kako i da li je po tom pitanju moguće promeniti situaciju u zemlji u kojoj svako za sebe misli da je najbolji fudbalski selektor i vozač, za „Vreme“ govori saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
On ukazuje da „kako se diže nervoza u društvu tako se to odražava i na vozače i situacije u saobraćaju“.
„Takvih situacija nažalost ima sve više i kako nervoza podiže među ljudima, tako se tenzije podižu i među vozačima. Zakon pomaže samo da bezbednost saobraćaja bude na višem nivou, i zato zakon ne može da predvidi sve situacije i da ih eliminiše. Ovde je pre svega reč o nebezbednom ponašanju u saobraćaju, a zatim i o nekulturnom i besnom ophođenju, i nema zakona koji to u potunosti može da reši. Vozači, da poštuju bezbednost u saobraćaju, ne bi se tako ponašali“, kaže Simidžija.
Rešenje u obuci vozača
Upitan da li bi takvo ponašanje moglo da se podvede pod nasilnilčku vožnju ili bahato ponašanje u saobraćaju, Simidžija kaže da su ti pojmovi vrlo neodređeni, i da oni mogu da podrazumevaju mnogo toga.
„Cilj je da se vozači ponašaju kulturno i bezbedno. Rešenje je pre svega u obuci vozača, ali i mirnija, smirenija situacija u društvu, a ne ovakva u kojoj je većina ljuta i nezadovoljna“, kaže Simidžija.
On upozorava da scene nasilja među vozačima utiču i na one vozače koji u nasilju ne učestvuju već ga samo posmatraju.
„Osnovno je pravilo da vozač vodi računa o sopstevnoj bezbednosti, pa onda i o bezbednosti drugih. Kada to vozačima bude konačno dospelo do svesti, a to može samo odgovarajućom obukom. Vozač bi pre svega trebalo da se potrudi da nikoga ne ugrozi i da njega niko ne ugrozi. Kada bismo kroz obuku vozača usvajali takvu vrstu mišljenja pojavio bi se napredak, ali to za sada ne možemo da uradimo. Po mom mišljenju biće sve više takvih inicidentnih situacija“, zaključuje Simidžija.
Šta kaže zakon
Prema Zakonu o saobraćaju bahato ponašanje u saobraćaju podrazumeva kršenje pravila saobraćaja i može biti kažnjeno različitim kaznama, od novčanih do zatvorskih.
Novčane kazne mogu biti od 10.000 dinara do 150.000 dinara, dok pretnje, nasilje i fizički napad mogu dovesti do zatvorskih kazni.
Novčane kazne se izriču za upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje, nevezivanje pojaseva, vožnje motocikla bez kacige, zatim zbog isteka roka vozačke dozvole ili registarske nalepnice.
Novčane kazne se izriču i za psovanje i vređanje.
Za fizički napad na drugog vozača mogu da budu izrečene novčane kazne, ali i zatvorska kazna do 60 dana.
