Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
„Hvatač snova“, naziv je izložbe strip autora Aleksandra Zografa (Saša Rakezić) koja će 6. juna biti otvorena u nekadašnjem bioskopu „Balkan“ u Beogradu.
Aleksandar Zograf je od 2003. godine autor stripa u „Vremenu“, jedan od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u Evropi.
Izložba prati Zografovo interesovanje za snove, i načine kako ih je moguće transponovati u medij stripa i srodne forme izražavanja.
Kustos izložbe Stevan Vuković izabrao je Zografove radove koji su devedesetih objavljeni u domaćim i stranim časopisima i zbirkama stripova, i u „Vremenu“. Osim stripova, na izložbi će biti i dokumentarno-igrano-animirani film Đorđa Markovića Poslednja avantura Kaktus Bate, u kojem se Zograf pojavljuje kao istraživač i glavni narator.
Posebna zanimljivost izložbe su radovi Gordane Baste, koja je kreirala vezove zasnovane na Zografovim crtežima.
Za „Vreme“, kaže:
„Crteži nastali prema snovima i vizijama iz hipnagogičkog stanja, iz polusna, bila su mi dugogodišnju opsesija koja je opstajala paralelno sa svim ostalim temama koje sam obrađivao. To je bio način da istražim vlastita izvorišta kreativnosti, u koja sam se zapućivao sasvim nalik na putnika u nepoznate, slabo istražene krajeve. Tako je nastao i naziv kratke serije stripova Psihonaut, koju je devedesetih objavila američku izdavačku kuću Fantagraphics Books.“
Objašnjava da se izložba u „Balkanu“ ne bavi samo snovima „pošto me je radoznalost gurala u raznim smerovima, pa ni moj rad na stripu nije unison. Beogradska izložba sledi nakon dosta raznolikog predstavljanja u Beču, koje je uključivalo izložbu, ali i eksperiment poput crtanja uživo pred publikom, uz pratnju srpsko-austrijske muzičarke Jelene Poprzan“.
Izložba „Hvatač snova“ Aleksandra Zografa u „Balkanu“ otvorena je do 28. juna, a vođenja za publiku sa kustosom i autorom zakazana su za 12. i 24. jun.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
