Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Vlada Srbije donela je odluku da sa brojnih državnih projekata preusmeri 11 milijardi dinara, ili oko 94 miliona evra, na pokrivanje troškova koji „nisu bili poznati“ prilikom donošenja budžeta. Odluka je doneta dan nakon obećanja Aleksandra Vučića o povećanju penzija i plata, ali ne zna se da li su ove stvari u vezi, jer u odluci Vlade – nema objašnjenja, piše Filip Rudić u Novoj ekonomiji.
Kako se vidi u objavljenoj odluci, tačno 11.014.673.000 dinara biće preusmereno Ministarstvu finansija, odnosno u budžetsku rezervu, za „finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“.
Novac odlazi u nepoznato
U odluci se ne navodi na šta novac treba da bude utrošen, a do objavljivanja teksta iz Ministarstva finansija nije stigao odgovor na to pitanje.
Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Marko Milanović kaže da je Savet više puta skretao pažnju na probleme sa upotrebom tekuće budžetske rezerve u Srbiji, među kojima su neopravdano korišćenje ovog mehanizma za finansiranje redovnih politika, relativno niska transparentnost u obrazloženju konkretnih razloga za šta se novac izdvaja i po kojim kriterijumima.
„Ti problemi nisu od juče, sve to je dugo prisutno, a mi smo više puta skretali pažnju na potrebu da se ograniči upotreba rezerve i da se pojačaju kontrola i transparentnost u izveštavanju o njenoj upotrebi“, rekao je Milanović za Novu ekonomiju.
Napominje da se rešenjem od 22. maja predviđa unos sredstava u tekuću rezervu, ne i njihova raspodela na budžetske korisnike i programe, usled čega i njihova krajnja namena za sada u ostaje nepoznata.
U odluci Vlade Srbije samo se vidi da će novac biti preusmeren sa brojnih institucija kao što su ministarstva, lokalne samouprave, Agencija za sprečavanje korupcije i drugi.
Ko ostaje bez novca?
Najviše novca oduzima se Ministarstvu odbrane – ukupno 3,4 milijarde dinara, koje je trebalo da budu potrošene na više neidentifikovanih namena.
U budžetsku rezervu preusmeravaju se i dve milijarde dinara koje su bile namenjene Ministarstvu trgovine za „podršku realizaciji EXPO Beograd 2027“.
Milijarda dinara biće preusmerena sa izgradnje kanalizacione infrastrukture, i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Ovaj novac trebalo je da bude utrošen preko Ministarstva građevinarstva.
Kanalizacija nije jedini projekat ovog Ministarstva pogođen najnovijom odlukom Vlade – novac se preusmerava i sa projekta izgradnje obilaznica i tunela (280 miliona dinara), izgradnje brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac (430 miliona dinara), izgradnje nove Luke u Beogradu (100 miliona dinara) i brze saobraćajnice E-75, petlja Požarevac-Golubac (190 miliona dinara).
Dvesta miliona dinara preusmerava se sa podrške radu Fonda za inovacionu delatnost.
Takođe će biti preusmereno više od milion evra (165,5 miliona dinara), koji je trebalo da budu radi formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa.
„Pogođena“ je čak i BIA, od koje se oduzima 56,4 miliona dinara koje su bile planirane za svrhu koja nije upisana u odluci Vlade.
Bez odgovora na ključna pitanja
Nova ekonomija pitala je institucije od kojih se oduzima najviše sredstava kako će na njihov rad uticati ova odluka, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.
Odluku Vlade o prenosu sredstava potpisao je premijer Đuro Macut 22. maja.
Dan ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u gostovanju na TV Pink najavio povećanje minimalca i penzija.
„Penzioneri će biti veoma zadovoljni jer će pre kraja godine dobiti značajno povećanje penzija. Mi smo im to dužni jer rast penzija nije pratio rast plata“, rekao je Vučić 21. maja za TV Pink, a prenela Beta.
Vučić je izjavio da će, ukoliko njegove ideje budu prihvaćene, prosečna plata u Srbiji u decembru 2026. iznositi 1.147 evra, dok bi do kraja 2027. mogla da dostigne 1.400. Ipak, stručnjaci smatraju da ovoliko povećanje nije realno, kao i da vlast ne bi trebalo da stimuliše poslodavce da svojim zaposlenima isplaćuje minimalne zarade.
Marko Milanović kaže da u ovom trenutku može samo da se nagađa šta je stvarna namena za sredstva navedena u Vladinoj odluci, i da on ne bi odmah to dovodio u vezu sa predsednikovom najavom o povećanju penzija.
Tim pre što je ovo, kako kaže, jedno od nekoliko sličnih rešenja od početka godine, kojima je relativno visok iznos prikupljen sa razdela velikog broja budžetskih korisnika i unet u tekuću rezervu. Dok je u jednom rešenju iz februara bilo jasno da se stvara prostor za povećanje plate prosvetarima nakon pregovora Vlade i sindikata, u ovom slučaju nema čak ni naznake šta je svrha.
„Ovo nije kraj, fiskalna godina i dalje traje. Sigurno će biti još slučajeva u kojima će se koristiti budžetska rezerva, a verovatno će doći u nekom trenutku i rebalans, pa će svi dobiti neke nove limite“, rekao je Milanović.
Objašnjava da to što se od nekog projekta ili budžetskog korisnika sada, jednim konkretnim rešenjem, novac oduzima (ili daje), ne znači da će to biti limit sa kojim će on završiti budžetsku godinu, jer nekim narednim rešenjem ili rebalansom budžeta oni mogu da dobiju više (ili manje) sredstava.
Izvor: Nova ekonomija
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Međunarodni monetarni fond započinje redovnu posetu Srbiji, a prvi plenarni sastanak sa predstavnicima domaćih institucija održan je u Narodnoj banci Srbije. Posetu predvodi nova šefica misije za Srbiju, Anet Kjobe, koja je u aprilu preuzela funkciju od prethodnog šefa misije MMF-a
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
