Sve je počelo od studenata i njihovog protesta za bolju planetu i ukazivanje na probleme životne sredine pre više od pola veka.
Tog 22. aprila 1970. godine milioni ljudi izašli su na ulice američkih gradova i naselja u masovnim protestima zbog štete koja je nanesena planeti i njenim resursima.
Usred demonstracija, demonstranti su zaustavili obično užurbanu Petu aveniju u Njujorku, dok su studenti u Bostonu održali protest na aerodromu Logan.
Uticaj posleratnog potrošačkog buma na životnu sredinu počeo je da se oseća u to vreme. Izlivanje nafte, zagađenje u fabrikama i druge ekološke pretnje bili su u porastu, sa malo ili uopšte zakona koji bi ih sprečili.
Protesti su okupili ljude iz svih sfera američkog života da demonstriraju i iznesu zahteve za održivim promenama. Mnoge organizacije ovaj momenat smatraju rođenjem modernog ekološkog pokreta.
Obeležavanje Dana planete Zemlje ubrzo se proširilo čitavom planetom, a Ujedinjene nacije su ga zvanično priznale tek 2009. godine. Rezolucijom Generalne skupštine UN-a 22. april je proglašen za Međunarodni dan majke Zemlje.
Danas se u više od 150 država širom sveta obeležava dan treće po redu planete u Sunčevom sistemu.
Naša energija, naša planeta
Pod ovim sloganom obeležava se ovogodišnji 56. Dan planete Zemlje.
Tema je odabrana kako bi mobilisala što veću podršku obnovljivim izvorima energije, da bi se njihova upotreba utrostručila najkasnije 2030. godine, piše Balkan green energy news.
U središtu pažnje Dana planete Zemlje 2025. su obnovljivi izvori energije kao ključno rešenje za borbu protiv klimatskih promena, smanjenje zagađenja i unapređenje javnog zdravlja.
Neprofitna organizacija posvećena Danu planete Zemlje Earthday apelovala je da se globalna proizvodnja obnovljive energije utrostruči najkasnije 2030. godine.
Ta organizacija ističe da je prelazak na čistu energiju ne samo moguć, već i neophodan.
Sunce, vetar, voda, geotermalna energija i otpad su svuda dostupni. U organizaciji Earthday ističu da zemlje poput Islanda, Norveške, Brazila i Švedske danas dobijaju većinu svoje električne energije iz obnovljivih izvora i da to pokazuje da je tranzicija moguća.
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima za 2025. otkriva da ekološki rizici čine polovinu od 10 najvećih rizika u narednih 10 godina.
Prednosti upotrebe obnovljivih izvora energije
Zelena energija dovodi do boljeg zdravlja stanovništva. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte suzbija zdravstvene rizike od posledica klimatskih promena, poput toplotnih talasa, poplava i širenja zaraznih bolesti, piše Balkan green energy news.
Manje zagađenje vazduha znači i manje slučajeva respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, među kojima su astma i moždani udari, kao i poboljšanje mentalnog zdravlja. Osim ekoloških, korišćenje obnovljivih izvora ima i brojne ekonomske koristi. Očekuje se da će do 2030. godine, zahvaljujući razvoju obnovljivih tehnologija, biti otvoreno 14 miliona novih radnih mesta.
Earthday ističe da se, kao i do sada, u središtu ove inicijative nalazi snaga građana koji sopstvenim izborima, glasom i aktivizmom mogu uticati na politiku, ekonomiju i same zajednice.
Globalni pomaci: Rekordna proizvodnja solarne energije
Prema najnovijem izveštaju istraživačkog centra Ember Global Electricity Review 2025, čista energija — uključujući obnovljive izvore (OIE) i nuklearnu energiju — prvi put je premašila 40 odsto ukupne globalne proizvodnje električne energije tokom 2024. godine, navodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.
Ovaj istorijski pomak, kako navode, prvenstveno se pripisuje snažnom rastu solarne energije, dok su vetroparkovi i hidroelektrane takođe dali značajan doprinos.
Prošlogodišnji toplotni talasi doveli su do povećane potrošnje energije, što je uzrokovalo blagi porast proizvodnje iz fosilnih goriva, što ukazuje koliko je energetski sistem i dalje ranjiv i zavistan od uglja i gasa u kriznim momentima.
Prema podacima iz novembra 2024, Elektroprivreda Srbije uspela je da značajno uveća udeo struje koju dobija iz obnovljivih izvora, čime se naizgled približava ostvarenju zelenih ciljeva u proizvodnji električne energije. Ali prema rečima stručnjaka, začkoljica u naizgled dobrim brojkama, jeste činjenica da je EPS smanjio proizvodnju struje iz uglja, pa se na taj način procenat energije dobijene iz obnovljivih izvora naglo uvećao, pisala je tada Nova ekonomije.
Prema podacima RERI-ja, u 2023. godini Srbija je 41,48 odsto proizvedene struje dobila iz OIE.
Veliki udeo u stvaranju energije iz obnovljivih izvora imaju velike hidroelektrane Đerdap i Bajina Bašta, dok tek nekoliko procenata dolazi iz vetra i sunca pošto je ukupna snaga vetroparkova i solarnih elektrana manja od jednog gigavata.
Izvor: Balkan green energy news/Nova ekonomija/BBC
