Da li bi Skupština grada prihvatila direktno biranje gradonačelnika?

U nedavnoj anketi, 93 odsto Beograđana podržalo je uvođenje direktnog izbora gradonačelnika i predsednika gradskih opština, kao i jačanje uloge mesnih zajednica.

„Beograd u pokretu“, organizacija koja je sprovela tu anketu, sad priprema predlog zakona koje će predočiti nadležnima, a na osnovu kojih bi mogla da se realizuje volja Beograđana da ne glasaju za stranačke liste već za pojedince.

„Uverenja smo da se gradonačelnik mora birati većinskim glasanjem, u
jednom ili dva kruga, kao što se bira i predsednik države“, kaže za portal „Vremena“ Nikola Radin, izvršni direktor ove organizacije. „Na isti način, i predsednici opština treba da budu birani direktno od strane građana koji u tim opštinama žive. Kandidati bi bili dužni da javno predstave sebe, svoj program i ljude s kojima planiraju da upravljaju gradom, bez partijskih zakulisnih dogovora“.

Navodi i da njihov predlog „uključuje i suštinsku promenu u načinu funkcionisanja gradske uprave. Direktno izabrani gradonačelnik mora imati pravo da samostalno predloži svoj tim od 15 ljudi koji će, umesto sadašnjih sekretara, preuzeti vođenje ključnih gradskih oblasti – od saobraćaja, urbanizma i komunalnih poslova, do zdravstva, ekologije, obrazovanja,
kulture i digitalizacije. Ti ljudi bi bili poznati javnosti pre izbora, i bili bi birani po stručnosti i iskustvu, i odgovarali bi isključivo gradonačelniku i građanima“.

Ocenjuje da je „izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2008, kad je ukinut direktan izbor, građanima oduzeto pravo da sami odlučuju o tome ko će voditi Beograd“.

„Direktan izbor gradonačelnika standardna praksa u mnogim državama Evrope, što je garancija da je takav sistem ispravan“, smatra Nikola Radin.

Da li očekuje da će Gradska skupština, kojoj će „Beograd u pokretu“  predati predlog zakona o gradonačelniku uzeti u obzir njihov projekat?

„Mi ćemo da uradimo sve što je u našoj nadležnosti, i očekujemo to isto i od drugih“, kaže Nikola Radin.