U anketi koju je sproveo tim organizacije „Beograd u pokretu“, a u kojoj je učestvovalo 2.547 Beograđana, čak 93 odsto ispitanika podržalo je uvođenje direktnog izbora gradonačelnika i predsednika gradskih opština, kao i jačanje uloge mesnih zajednica.
Ocenjuju da je „izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2008, dakle ukidanjem direktnog izbora, građanima oduzeto pravo da sami odlučuju o tome ko će voditi Beograd“.
„Vreme je za hitnu reformu lokalne samouprave, koja bi omogućila građanima da neposredno biraju čelne ljude grada i svojih opština, umesto da ih, kao što je to slučaj od 2008. godine, biraju skupštinske većine“.
Podsećaju da većina evropskih gradova primenjuje direktan izbor gradonačelnika, što povećava odgovornost izabranih funkcionera i učvršćuje vezu između građana i onih koji vode grad.
Nikola Radin, izvršni direktor organizacije, navodi da je „direktan izbor gradonačelnika standardna praksa u mnogim evropskim državama: u Italiji (Rim, Milano, Torino) ova praksa postoji još od 1993. godine, u Poljskoj (Varšava, Krakov, Gdanjsk) od 2002, u Hrvatskoj (Zagreb) od 2009. godine. U Sloveniji, gradonačelnici, uključujući i onog u Ljubljani, biraju se direktno. Većina nemačkih gradova, poput Minhena i Frankfurta, takođe ima direktan izbor. I u Francuskoj, iako se gradonačelnik Pariza bira posredno, većina ostalih gradova (Marselj, Lion) funkcioniše kroz direktan izbor u okviru većinskog sistema“.
Potrebne su mesne zajednice
Organizacija ukazuje i na neophodnost oživljavanja mesnih zajednica, koje trenutno nemaju gotovo nikakvu stvarnu nadležnost.
“Potrebno je omogućiti građanima da direktno odlučuju o pitanjima koja se tiču njihove neposredne okoline – od uređenja ulica i parkova, preko malih komunalnih intervencija, do učešća u kreiranju lokalnih budžeta.
Beograd zaslužuje demokratiju odozdo – od mesne zajednice do vrha grada. Vreme je da se građanima vrati pravo glasa i pravo na uticaj“, zaključuje Nikola Radin.
