Trampov trgovinski rat: Kakve su posledice po Srbiju?

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je jednom odlukom potresao svet.

On je u sredu (3. april) uveče objavio de će ubuduće za sav uvoz u Sjedinjene Američke Države (SAD) važiti carine od 10 i više odsto. Za mnoge zemlje to je znatno više.

Među njima su i neke balkanske držve, a predvodi ih Srbija. Za uvoz izvoz srpske robe u SAD ubuduće će važiti carine od 37 odsto.

Slede Bosna i Hercegovina sa carinama od 35 odsto, zatim Severna Makedonija sa 33 odsto.

Nešto bolje prošla je Hrvatska sa 20 odsto carina, dok će za uvoz robe iz Crne Gore, Albanije i Kosova u SAD ubuduće važiti nameti od samo 10 odsto.

Recipročne mere

Objavljujući odluku, Tramp je pojasnio da se radi o recipročnim carinama – pa su one za zemlje koje imaju visoke stope carina na uvoz robe iz SAD znatno povećane.

Srbija, na primer, na uvezenu američku robu naplaćuje carinu od 74 odsto.

Na osnovu podataka koje je objavila Bela kuća, može se videti da je zemljama koje imaju visoke carine na američke proizvode, 20 odsto i više, Tramp uveo carine u iznosu polovine onog koliko važi za američke kompanije.

S druge strane, zemljama i teritorijama koje su carinile proizvode iz SAD sa 10 odsto, Tramp je uveo carine u istom procentu.

Najviše uvedene carine iznose 49 odsto.

LIBERATION DAY RECIPROCAL TARIFFS 🇺🇸 pic.twitter.com/ODckbUWKvO

— The White House (@WhiteHouse) April 2, 2025

Trampova „deklaracija nezavisnosti”

„Ovo je naša deklaracija nezavisnosti”, rekao je Tramp objavljujući nove mere.

„Konačno stavljamo Ameriku na prvo mesto”, poručio je.

Jer trgovinski deficiti više nije samo ekonomski problem, to je, kako je rekao, „nacionalna vanredna situacija”.

„U mnogim slučajevima prijatelj je gori od neprijatelja po pitanju trgovine”, rekao je Tramp.

„Mi subvencionišemo mnoge zemlje i održavamo ih”, brecnuo se posebno na Meksiko i Kanadu.

Foto: AP Photo/Eric Gay

Odgovor pogođenih zemalja

Sveobuhvatne carine podići će nove prepreke u najvećoj svetskoj ekonomiji, preokrenuvši decenije liberalizacije trgovine koje su oblikovale globalni poredak.

Očekuje se da druge zemlje odgovore kontramerama koje bi mogle dovesti do dramatično viših cena.

Stigle su brzo reakcije iz brojnih zemalja sveta.

Ekonomista Ljubomir Madžar pojašnjava za „Vreme” da je ovo loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini.

„To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kaže Madžar.

Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”.

Trampove „lude” carine indirektno će strefiti i Srbiju

„Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, kaže Madžar.

Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar kaže da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine.

„Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojašnjava Madžar.

Ko će u Srbiji najviše osetiti posledice?

Kako piše „Forbs Srbija“, zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.

Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.

S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni, piše „Forbs“, jer će i druge zemlje biti pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.

To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemariti.

Porast srpskog izvoza u SAD

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u poslednje dve godine razmena dve zemlje uravnotežila. Izvoz Srbije značajno je bolje rastao nego uvoz iz SAD.

Srbija je 2024. u SAD izvezla robu u vrednosti od oko 671 miliona dolara, pa je Amerika na 19. mestu spoljnotrgovinske statistike Srbije, sa ukupnim udelom od 2,1 odsto izvoza.

Ekonomista Miroslav Zdravković u autorskom tekstu na sajtu Makroekonomija ističe upravo taj podatak.

„Udeo SAD u registrovanom izvozu Srbije iznosio je 2,16 odsto te su posledice uvođenja carina po ukupnu ekonomiju naše zemlje mikroskopske i zanemarive. Poput guma za automobile, izvesno je da će nekoliko desetina proizvođača u Srbiji pretrpeti ozbiljan udarac. Hoće li smanjiti izvoz u SAD, pronaći nova tržišta, spustiti cene koje prijavljuju američkim carinskim organima stvar je njihove poslovne politike”, navodi Zdravković.

I bez novih američkih carina, uvoz SAD iz Srbije u januaru 2025. smanjen je za 2,2 odsto, sa 71,9 na 70,3 miliona dolara, dodaje on.

Novi trgovinski rat

Mnogi državnici širom sveta osudili su Trampovu odluku, ocenjujući je kao veliki udarac za svetsku ekonomiju.

Takvu ocenu iznela je i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ali i Kina koja je već najavila da će preduzeti „odlučne kontramere” protiv SAD.

Novi američki nameti uneće „spiralu neizvesnosti”, što će izazvati „strašne” posledice „za milione ljudi širom sveta”, kaže Fon der Lajen naglašavajući poguban uticaj na najugroženije zemlje, ističući da neke od njih sada podležu nekim od najviših američkih carina.

Poručila je da će Evropa zauzeti jedinstven pristup i saopštila da EU priprema kontramere u slučaju da pregovori ne uspeju.

„Ako se borite protiv jednog od nas, borićete se protiv svih”, poručila je ona.

The universal tariffs announced by the US are a major blow to businesses and consumers worldwide.

Europe is prepared to respond.

We’ll always protect our interests and values.
We’re also ready to engage.

And to go from confrontation to negotiation ↓ https://t.co/WbXqsN4ZX7

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) April 3, 2025

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, inače Trampova saveznica, rekla je da je odluka „pogrešna”, ali da će raditi na sporazumu sa SAD kako bi se „sprečio trgovinski rat”.

Njen španski kolega Pedro Sančez rekao je da će Španija „nastaviti da bude posvećena otvorenom svetu”, dok je irski premijer Majkl Martin naglasio da je Trampova odluka „za duboko žaljenje” i da „ne koristi nikome”.

Japan je pozvao Vašington da povuče carinske mere.

Foto: AP Photo/Damian Dovarganes

Cenu će platiti potrošači

Profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Mičigenu Alan Dirdorf upozorio je da će potrošači plaćati više za širok spektar proizvoda – od elektronike do prehrambenih artikala – zbog većih uvoznih troškova. On je takođe upozorio na moguće kontramere zemalja pogođenih carinama.

Tramp je rekao da su njegove mere „osveta za nepoštenu trgovinsku politiku” prema SAD i dodao da je bio „veoma blag” u ovim odlukama.

Madžar pojašnjava da je teško predvideti da li je ovo početak novog trgovinskog rata.

„Veliko je pitanje koliko će Tramp istrajati u toj njegovoj egocentričnoj politici. Verujem da će početi i njemu da se olupavaju o glavu loši efekti tih mera koje su poremetile spoljnotrgovinske tokove na svetskom nivou i da će doći do neke korekcije. Ne verujem da će on dugo istrajati u toj borbi za nekakve više umišljene, nego stvarne interese same Amerike”, kaže sagovornik „Vremena”.

Posledice novih carina mogle bi da se ogledaju u manjem uvozu robe u SAD.

„Amerika će manje uvoziti, ostatak sveta biće suočen sa smanjenjem globalne tražnje. I Amerika će trpeti posledice smanjenja tražnje zbog smanjenja proizvodnje u ostatku sveta i smanjenja naročito proizvodnje onih proizvoda koji koriste američke sastojke. Biće tu više krugova nepovoljnih efekata, ali ne verujem da će ta politika opstati, jer u krajnjoj liniji nije dobra ni za samu Ameriku, mada na kraći rok može doneti neke efekte kojih ne bi bilo bez takve politike”, kaže Madžar.

Značajne posledice bi, prema njegovim rečima, mogle da se osete u dužem roku:

„Tramp ima ograničen mandat i deo tih nepovoljnih efekata pašće na one koji dođu posle njega, na buduće predsednike i administracije. Tu postoji sistemska neracionalnost, da Tramp može na brzinu nešto da ulovi za sebe, a da drugi plaća trošak tog efekta”.