Očekivanja za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine u Srbiji koriguju na dole redom finansijske institucije. Međunardoni monetarni fond (MMF) nam je nedavno odgvorio da će u aprilu najverovatnije objaviti reviziju BDP za Srbiju koja će biti neznatno gora, dok iz Bečkog ekonomskog instituta za Novu Ekonomiju kažu da ne samo da očekuju pad BDP-a, već i promenu vlasti, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.
„Nismo još objavili najnovije projekcije, trenutno ih spremamo, ali ćemo smanjiti prognoze za rast BDP-a ove godine malo, a povećati iduće dve godine. To je zbog protesta i političkih promena – vidljivo je da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu malo usporila, ali su naša očekivanja takođe da će ili do kraja ove godine ili početkom sledeće doći do promene vlasti, pa će onda rast biti malo veći. I globalna dešavanja, oko trgovinskog rata, svakako imaju uticaj na sve ovo,“ kaže Branimir Jovanović, ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
Smanjenje deviznih rezervi
Narodna banka Srbije (NBS) je u poslednja dva meseca smanjila devizne rezerve kojima se dinar brani od evra. Od početka 2025. godine do kraja februara, NBS je neto prodala 745 miliona evra, pri čemu je u januaru bila neto prodavac 420 miliona evra, dok je u februaru ova prodaja smanjena na 325 miliona evra. Prošle godine je delovala u suprotnom smeru pa je NBS je neto kupila 2,7 milijardi evra da bi održala kurs.
„Devizne rezerve su se malo smanjile u januaru i februaru, i dinar je malo oslabio, na 117,2 za evro. To je takođe zbog nepovoljnog ekonomskog stanja, ali ne očekujemo neke drastične promene. Ipak su rezerve na dobrom nivou – oko 7 meseci uvoza, sto je puno vise od grubog pravila da trebaju biti bar 3 meseci. Dinar će verovatno malo dodatno oslabiti, ali ne vise od 117,5.
Zaduživanje u evroobveznicama do dve milijarde evra
Ove godine Srbiju očekuje zaduživanje u vidu evroobveznica do dve milijarde evra, domaće emisije do 2,1 milijarde evra i zajmova iz komercijalnih izvora do 3,1 milijarde evra, što će stvoriti pritisak na ionako visok javni dug, a kada je u pitanju njegov udeo u BDP-u. Kada se smanjuje BDP, automatski udeo javnog duga u njemu raste. Srpska Vlada je i organozovala dva puta u jeku protesta emisije domaćih hartija od vrednosti.
„Fiskalno stanje takođe deluje stabilno. Deficit će verovatno biti malo viši nego što je ranije očekivalo, ali neće premašiti 3 odsto. Javni dug će porasti za 1-2 procentnih poena, ali će ostati ispod 60 odsto.
Budžetski deficit za ovu godinu planiran je na 3 odsto, ali su se davanja iz budžeta u međuvremenu znatno uvećala zbog nepredviđenih zahteva u vidu studentskih kredita, školarina, plata za obrazovanje, sankcija NIS-u i potencijalnih drugih. S obzirom da zemlja ima savetodavan aranžman sa MMF-om koji zahteva da javni dug bude ispod 50 odsto BDP-a, ostaje da se vidi koliko će i da li ovaj plafon biti probijen.
Izvor: Nova ekonomija
