Jedanaest dana je opstao kamp „studenata koji žele da uče“ u Pionirskom parku. Evakuacija stanovnika šatorskog naselja počela je u nedelju, 16. marta, a već u ponedeljak ujutro, park je maltene pust.
Ni traga ni glasa odlučnim studentima koji su do juče uzvikivali kako ispred Predsedništva ostaju sve dok se ne ispune njihovi zahtevi. Od ponedeljka ujutru u parku tek nekoliko mladića, redara i policije koja i dalje ne dozvoljava pristup građanima.
Počeli su da pristižu i vlasnici traktora koji su pre nekoliko dana u dva reda parkirani oko Pionirskog parka. Zatekli smo nekoliko ljudi kako menja gumu na jednom od demoliranih traktora parkiranih na Trgu Nikole Pašića.
Neki od poljoprivednika bili su izrazito ljuti zbog stanja u kom su zatekli svoje traktore, o čemu svedoče korisnici na društvenim mrežama. Stigao je u jednom trenutku i novinar KTV-a Nemanja Šarović, kome je jedan od muškaraca, kako kaže, oteo mobilni telefon i bacio ga negde unutar parka.
Po nekoliko policajaca stacionirano je na ulazima u park. Iako se građanima i dalje ne dozvoljava ulaz, objašnjavamo da smo novinari i nakon kratkog razgovora sa centralom, policajac nas pušta unutar ograde.
„Ćacilend“ iznutra
Postoje čuvene slike iz ukrajinskog Pripjata, „grada duhova“ u blizini Černobilja, u kome i gotovo četiri decenije nakon nuklearne katastrofe više niko ne živi. Kada je počelo evakuisanje iz grada, ono je išlo prilično brzo, pa fotografije i dalje svedoče o prostrtom vešu koji neko nije stigao da skine, sveskama razbacanim po učionicama, i slično.
Ono što se unutar ograda „Ćacilenda“ sada nalazi, više liči na „grad duhova“ nego na park. Ili su se ljudi iz njega evakuisali velikom brzinom, ili jednostavno nisu marili da bilo šta za sobom pospreme ili odnesu. A možda i jedno i drugo.
Ne ide u prilog „Ćacilendu“ ni kiša koja od nedelje uporno rominja, pa je čitav park u blatu. Po travi i kaljuzi pobacana je gomila smeća, ali i drugih stvari – tu su toalet papir, neotpakovana voda i sokovi, konzerve sardina, neotvoreni sendviči, prazni kartoni od jaja, kese iz sa hranom iz pekare i još štošta.
Neko je kupio – ili dobio – nov dušek na naduvavanje. U blizini jednog šatora bačena je prazna kutija, a na njoj kisne uputstvo za korišćenje. Svuda su razbacana ćebad, dosad uveliko natopljena kišom i blatom.
U prolazu čujemo čoveka kako moli policajce, ili možda tipove koji se i dalje smucaju po parku – nisu izgledali zadovoljno prisustvom novinara, te su nas neki i pitali otkud mi tu – da se barem deo preostale hrane donira u humanitarne svrhe. Zaista, po nekim šatorima smo uspeli da vidimo hranu koju voda nije uništila. Međutim, dobar deo, poput kiflica po stolovima i sendviča bačenih u živicu, ostavljen je da kisne i već je potpuno neupotrebljiv.
„Ćaci“ imali i gas-masku
U jednoj od „ulica“ parkiran je i kamion Gradske čistoće. Table sa nazivima ulica zakucane su za drveće, a mi smo imali priliku da vidimo „Ulicu studenata bez roleksa“ i „Ulicu Gavrilovu“.
Bačeni su i transparenti. Nekoliko ih ispod jednog šatora leži prekriveno blatom, a na jednom od njih vidi se transparent sa natpisom: „Hoćemo nastavu, nećemo nasilje“.
Unutar nekih šatora su jastuci, ćebad i redarski prsluci. Ponegde su paketi vode i sokova.
Nailazimo, ipak, i na nešto interesantnije stvari. U jednom šatoru je prazno pakovanje od gas-maske, marke Climax. U drugom filter za masku iste marke. A jedan od filtera pronašli smo i bačen u blatu, kraj nekakvog drvenog štapa.
Vraćanje parka u normalu
Kada će Pionirski park ponovo biti dostupan svim građanima – ne znamo. Iz onoga što se vidi na fotografijama i snimcima koje smo u ponedeljak ujutro napravili, deluje da je čitavom prostoru potreban ozbiljan remont.
Kada, i ako se park jednog dana vrati u normalu, nad njim će verovatno još dugo lebdeti veo „Ćacilenda“.
On je već, svakako, uveliko ucrtan na mape Beograda.
