Poslednji stanovnici „Ćacilenda“ napustili su Pionirski park u ponedeljak ujutro. Iza sebe su ostavili prazne šatore, razbacano smeće i hranu, ali i stvari poput gas-maski. Zavirili smo u Pionirski park i doneli vam galeriju fotografija sa lica mesta
Jedanaest dana je opstao kamp „studenata koji žele da uče“ u Pionirskom parku. Evakuacija stanovnika šatorskog naselja počela je u nedelju, 16. marta, a već u ponedeljak ujutro, park je maltene pust.
Ni traga ni glasa odlučnim studentima koji su do juče uzvikivali kako ispred Predsedništva ostaju sve dok se ne ispune njihovi zahtevi. Od ponedeljka ujutru u parku tek nekoliko mladića, redara i policije koja i dalje ne dozvoljava pristup građanima.
Počeli su da pristižu i vlasnici traktora koji su pre nekoliko dana u dva reda parkirani oko Pionirskog parka. Zatekli smo nekoliko ljudi kako menja gumu na jednom od demoliranih traktora parkiranih na Trgu Nikole Pašića.
Neki od poljoprivednika bili su izrazito ljuti zbog stanja u kom su zatekli svoje traktore, o čemu svedoče korisnici na društvenim mrežama. Stigao je u jednom trenutku i novinar KTV-a Nemanja Šarović, kome je jedan od muškaraca, kako kaže, oteo mobilni telefon i bacio ga negde unutar parka.
Po nekoliko policajaca stacionirano je na ulazima u park. Iako se građanima i dalje ne dozvoljava ulaz, objašnjavamo da smo novinari i nakon kratkog razgovora sa centralom, policajac nas pušta unutar ograde.
„Ćacilend“ iznutra
Postoje čuvene slike iz ukrajinskog Pripjata, „grada duhova“ u blizini Černobilja, u kome i gotovo četiri decenije nakon nuklearne katastrofe više niko ne živi. Kada je počelo evakuisanje iz grada, ono je išlo prilično brzo, pa fotografije i dalje svedoče o prostrtom vešu koji neko nije stigao da skine, sveskama razbacanim po učionicama, i slično.
Ono što se unutar ograda „Ćacilenda“ sada nalazi, više liči na „grad duhova“ nego na park. Ili su se ljudi iz njega evakuisali velikom brzinom, ili jednostavno nisu marili da bilo šta za sobom pospreme ili odnesu. A možda i jedno i drugo.
Ne ide u prilog „Ćacilendu“ ni kiša koja od nedelje uporno rominja, pa je čitav park u blatu. Po travi i kaljuzi pobacana je gomila smeća, ali i drugih stvari – tu su toalet papir, neotpakovana voda i sokovi, konzerve sardina, neotvoreni sendviči, prazni kartoni od jaja, kese iz sa hranom iz pekare i još štošta.
Neko je kupio – ili dobio – nov dušek na naduvavanje. U blizini jednog šatora bačena je prazna kutija, a na njoj kisne uputstvo za korišćenje. Svuda su razbacana ćebad, dosad uveliko natopljena kišom i blatom.
U prolazu čujemo čoveka kako moli policajce, ili možda tipove koji se i dalje smucaju po parku – nisu izgledali zadovoljno prisustvom novinara, te su nas neki i pitali otkud mi tu – da se barem deo preostale hrane donira u humanitarne svrhe. Zaista, po nekim šatorima smo uspeli da vidimo hranu koju voda nije uništila. Međutim, dobar deo, poput kiflica po stolovima i sendviča bačenih u živicu, ostavljen je da kisne i već je potpuno neupotrebljiv.
„Ćaci“ imali i gas-masku
U jednoj od „ulica“ parkiran je i kamion Gradske čistoće. Table sa nazivima ulica zakucane su za drveće, a mi smo imali priliku da vidimo „Ulicu studenata bez roleksa“ i „Ulicu Gavrilovu“.
Bačeni su i transparenti. Nekoliko ih ispod jednog šatora leži prekriveno blatom, a na jednom od njih vidi se transparent sa natpisom: „Hoćemo nastavu, nećemo nasilje“.
Unutar nekih šatora su jastuci, ćebad i redarski prsluci. Ponegde su paketi vode i sokova.
Nailazimo, ipak, i na nešto interesantnije stvari. U jednom šatoru je prazno pakovanje od gas-maske, marke Climax. U drugom filter za masku iste marke. A jedan od filtera pronašli smo i bačen u blatu, kraj nekakvog drvenog štapa.
Vraćanje parka u normalu
Kada će Pionirski park ponovo biti dostupan svim građanima – ne znamo. Iz onoga što se vidi na fotografijama i snimcima koje smo u ponedeljak ujutro napravili, deluje da je čitavom prostoru potreban ozbiljan remont.
Kada, i ako se park jednog dana vrati u normalu, nad njim će verovatno još dugo lebdeti veo „Ćacilenda“.
On je već, svakako, uveliko ucrtan na mape Beograda.
Od kako je uz sliku studenata objavila komentar „Kako je lep ovaj naš mlad svet“, Jelena Đoković je za režimske medije postala „bruka i sramota“. Sve do tad bila je „srpska kraljica“. Isto važi i za Novaka
Na aukciji „Mićini dresovi za prosvetu“ naći će se dresovi koji su obeležili karijeru Miroslava Berića
Podrška studentima je na dan kada je organizovan najveći skup u istoriji Srbije u Beogradu stigla i iz inostranstva. Koje poruke su poslali
Uoči velikog protesta 15. marta, SPC poziva da nasilje svake vrste bude odbačeno. Sličnu poruku imaju i studenti, koji apeluju na sve verske zajednice da budu uz svoj narod, zaštite mlade i pomognu da sve protekne u miru
Među novim izrazima koje su skovali studentski protesti su i - ćaci ili pak, Ćaci. Tako se javila dilema - kako se izraz menja po padežima, a tu je i nedoumica - da li se piše velikim ili malim slovom?
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
