Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
To se ne može reći drugačije: Sutra se već dogodilo.
Sutra će, samo naizgled, biti dan isti kao i bilo koji dan do sada. Ali to će samo tako izgledati jer sutra će osvanuti dan kakav do sada nije svitao. U nedelju 16. marta samodržac će se probuditi – ako uopšte bude spavao – sveden na sopstvenu meru. A to nije mnogo.
Ljudi će se vratiti svojim kućama, studenti svojim blokiranim fakultetima, režimska propaganda nastaviće po svome, polusvet će u onom parkiću nastaviti da glumi studente (možda i neće, a nije ni važno), predsednik će nastaviti da laže, a studenti i građani nastaviće da pešače Srbijom, da pumpaju i krnje njegovu vlast. U redu. I šta se promenilo?
Sve se promenilo
Pa, promenilo se to što su građani Srbije videli Beograd danas. Čitavog dana je i Vučić, na svoj užas, gledao stotine hiljada građana ove zemlje koji se nisu okupili zbog ljubavi prema njemu (naprotiv).
Videli su Beograd u suboti policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. (I Branko Ružić ga je video.) Svi smo mi videli i svi oni su videli ono što se ne može ignorisati – stotine hiljada ljudi koji će svuda, na svakom mestu, da pružaju otpor režimu – iako će se režim praviti da se nije dogodilo ništa.
S jedne strane, dakle, sada imamo čoveka koji nije u stanju da popuni dom kulture u omanjem srpskom gradu, a da autobusima „spontano“ ne dovede ljude koji će da ga slušaju i, dabome, vole; s druge stotine hiljada ljudi koji o svom trošku i svojim nogama dolaze da ga ne vole.
S jedne strane imamo čoveka koji besomučno preti potpuno mirnim građanima i najavljuje apokalipsu, potom organizuje kilavu (i sramnu, usred komemorativne tišine) provokaciju na kraju dana, izvede žandarmeriju i – ništa; s druge imamo ljude koji ne prihvataju nasilje.
S jedne strane imamo čoveka čije laži više ne prolaze (jer su toliko sirove), kao ono s policajcem u civilu ispred RTS-a za kojeg je tvrdio da su ga bokserom povredili „neki“, iako ga je nokautirao teško oklopljeni kolega; s druge neki pristojan svet koji deluje vrlo odlučno.
S jedne strane polusvet u parku ispred dvora (plaćen da štiti vrhovno biće); s druge građane.
S jedne strane imamo partijsku mašineriju koja se, sva je prilika, raspada – misli li neko da se posle nekoliko talasa hapšenja nižih partijskih ešalona iko među njima oseća bezbednim (raskinut je, dakle, ugovor između partijaca i vođe: mi radimo šta hoćemo, ti nas ne diraš i štitiš nas, a mi te bezrezervno podržavamo); s druge ljude željne pravde.
Najveća dilema bila je hoće li režim imati snage da nasiljem odgovori na skup u Beogradu. Nije se usudio. Bilo je kilavo. Studenti su odmah prekinuli skup i zavalili mu šamarčinu, onako usput.
Druga velika dilema je hoće li režim imati snage za osvetu – ukoliko protesti utihnu?
Sada je zaista teško poverovati u to. Najpre, protesti neće da utihnu, a sada je i prilično izvesno da režim nema snage za ozbiljnu represiju. Možda će, u očajanju, morati da proba, a kakav će biti odaziv policije i (khm…) videće kada bude pokušao.
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
