U februaru su u okviru „borbe protiv korupcije“ pohapšene 153 osobe koje se ukupno terete za nešto više od dvadeset miliona evra. To u naprednjačkoj Srbiji mogu biti samo sitne ribe
Borba protiv korupcije, najavljena kao veliko čišćenje Srbije, bavi se zapravo sitnijom korupcijom, pokazuje matematika.
Tokom februara su hapšeni bivše rukovodstvo grada Niša, Elektroprivrede Srbije, zvaničnik Sekretarijata za legalizaciju u Beogradu, nekoliko biznismena i policajaca.
Ali, to se teško može nazvati i vrhom ledenog brega.
„Svi predmeti iz februara u okviru ove najnovije borbe protiv korupcije: ukupna protivpravna imovinska korist 21,6 miliona evra“, računa Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, uhapšene su 153 osobe u okviru 23 predmeta. Šteta je oko 3,5 milijardi dinara, a stečena koristi oko 2,5 milijarde dinara – dakle nešto više od dvadeset miliona evra.
Minić se na Tviteru zapitao gde su krupniji slučajevi: „Cena renoviranja Železničke stanice u Novom Sadu porasla 12,5 miliona evra sa ugovorene do one koju su saopštili Vučić i Vesić. Druge mnogo veće projekte da ne pominjemo.“
Slaba vera u borbu protiv korupcije
Profesorka krivičnog prava Vanja Bajović kaže da joj, poučenoj ranijim iskustvima, „odlučna ‘borba protiv korupcije’ i serija hapšenja poslednjih dana više liči na marketinški trik osmišljen da umiri usplamsalu i prilično besnu javnost“.
„Setimo se samo ranijih slučajeva – koliko smo puta gledali spektakularna hapšenja sa kamerama, uz dramatične naslove, da bi ti isti slučajevi kasnije završavali u tišini, zastarelošću ili oslobađajućim presudama“, rekla je Bajović za Al Džaziru.
U prevodu, hapšenja su jedno – ali tek treba da se vidi koliko će uhapšenih biti osuđeno i koliko će navodno proneverenih para država moći da povrati.
Inače, ni čitaoci našeg njuzletera Međuvreme ne veruju u borbu protiv korupcije.
Nedavno je 60 odsto čitalaca reklo da ne veruje dok ne vidi krupne ribe u mreži. Njih 10 odsto kaže da je dobro da padnu bar neki, a 29 odsto da ih zanima samo da vlast ode. Samo jedan odsto veruje u borbu protiv korupcije.
„Po meni, uz ogradu, tu ima elemenata terorizma, jer uvek imate element uznemirenja javnosti i osećaja nesigurnisti kada građani gube poverenje u institucije“, rekao je ministar pravde Nenad Vujić
Tema koja povezuje čitav program je korupcija i pitanja koja građane Srbije najviše zanimaju. Govoriće se o stanju u policiji, slobodi medija i o izbornim uslovima i njihovoj regulaciji
Trovački sud u Zagrebu objavio je da Dubravka Đedović Handanović „prestaje biti član društva“ Kulturistria
Evropskom sudu za ljudska prava obratilo se 47 građana, navodeći pod punim identitetom svoja iskustva sa „zvučnim topom“, dok je oko 200 ljudi dalo izjave u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da su studenti „preduzimali radnje kako bi realizovali simulaciju upotrebe ‘zvučnog topa’“ što bi dovelo do nemira i nasilne promene ustavnog uređenja. Da li je režim stavrno spreman da studente hapsi i optuži za to delo
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
