Šta stvarno predstavljaju hapšenja naprednjačkih kadrova srednje i bantam kategorije? Kako ovim Vučić militarizuje stranku? I zašto je u toku demagnetizacija njegove privlačnosti
Pod jedan – iznuđena je studentskim protestom. Dva – dolazi prekasno, daje premalo. Tri – gotovo o svemu za što se terete pali asovi odavno su izvijestili nezavisni i profesionalni mediji. Dakle, kada se podvuče crta, zaključak je prost: kao što privođenje Sotirovski nema uticaja na zakazani protest u Nišu 1. marta, tako i kampanja hapšenja nije od značaja za javno mnijenje; dignuti naprednjaci nipošto nisu kreatori sistemske korupcije.
foto: marko dragoslavić / fonet…
Govori li navedeno da je Vučić ošinuo bičem po vodi? Iz perspektive Srpske napredne stranke – nije. U njenom članstvu, koje povezuje isključivo lični interes, zavladali su strah i paranoja. Tamo svi drže jedan drugog za grlo, a razlikuju se po umjetničkom dojmu, nipošto u zadatim elementima.
Popadali i pretekli kadrovi iz srednje i bantam kategorije vlasti bili su i ostali ključni za nabijanje sigurnih glasova, namještene poslove, partijske crne operacije i štošta drugo. Sve ovo im je masno plaćeno licencom za brzo bogaćenje. Zato dobar dio SNS danas loše spava i trza se na svaki šum. Jer – tko je sljedeći kojem će tužioci sa izrazom punim saučešća uručiti optužnicu? Sotirovski i Grčić daleko su od unikata.
Mogu li policijski snimci pohapšenih s lisicama izazvati pobunu unutar struktura SNS? Jok – kaže kalibar pritvorenih. Kao prvo, u SNS nema horizontalne, već samo vertikalne povezanosti. A drugo – iniciranje bilo kakvog otpora kupovanje je karte za pritvor u CZ. Konačno, u pitanju su puki izvršioci ograničenog dometa.
Što onda mučenom naprednjaku preostaje? Rješenje bi mogao predstavljati bijeg u daleko inostranstvo. Međutim, ovi koji padaju sirotani su u odnosu na Slavišu Kokezu i ne mogu bezbrižno odjahati u zalazak sunca na Floridi. Većini prijeti skroman život u egzilu. Teško da bi ih itko zaposlio na iole pristojnom radnom mjestu. Njihov CV i vještine vrijede samo u Srbiji.
Ono što bi stvarno moglo pomoći naprednjacima na ivici nervnog sloma jeste institucija zaštićenog svjedoka. A da bi je zaista iskoristili, potrebno je pravosuđe nezavisno od izvršne vlasti. Kako tu stvari stoje, ne treba objašnjavati nikome u SNS. Obrni-okreni, u potpunosti su u milosti jednog čovjeka.
Naporno je, ali ipak treba slušati Vučića. Mada je sječu osrednjih partijskih knezova pokrenuo u političkoj iznudici, stalno je ponavljao istu poruku. U pitanju je kukanje zbog niskog morala i još slabije borbenosti dobrog dijela naprednjačkih funkcionara i njihovih poslovnih trabanata. Eto, dao im je milione i milijarde, a čim je malo zagustilo, ovi ćute, zvižduću i gledaju u nebo.
Konkretno, Vučić koristi borbu protiv korupcije i za militarizaciju stranke. Pošto njegovi gospodari lokalne muke mogu završiti sa druge strane rešetaka, sad ima da se javljaju u dobrovoljce. Sa opuštenošću i rutinom je gotovo, na redu je ostavljanje srca na terenu. Nikakvih garancija više nema: moguće je i da je dobar dio uhapšenih “kidao” sve dok im policija nije zakucala na vrata, ali su u predmetnom trenutku bili najdostupniji. Nema velikih para bez velikog rizika, zar ne?
Gdje li je nestao onaj Vučić koji nije dao Batu Gašića, Lončara, Grčića, Sotirovski i ostalu ekipu? Mada nije šahovski majstor, zna da se pozicija i najvažnija figura spašavaju žrtvovanjem slabijih. Ako ova situacija dodatno eskalira, moguće je i da padnu pojedini ministri – prvenstveno bivši, ali ne treba isključivati ni ove u ostavci. Jednostavno, Vučić se nada da će time presjeći sve puteve koji vode do njega i brata Andreja. Taki zeman došo.
Nema sumnje da će strah i paranoja zbog hapšenja homogenizirati SNS. Također i onemogućiti potencijalne pokušaje nižih i srednjih kadrova da zasjednu na dvije stolice. Dakle, vrijedi li i dalje izreka da, kada je politika u pitanju, ako vidite Vučića kako pali vlastitu kuću, palite i svoju jer tu mora biti neke koristi?
Više ne, poštovani čitaoče, slobodno odložite kanistar benzina i šibice. U pitanju su palijativne mjere. Kao što je Vučić poslije pada nadstrešnice zapijevao da više niko ništa neće da potpiše, tako sada SNS gubi svoju korupcijsku privlačnost. Jer čemu se petljati sa marketinškom strankom bez ideologije i čvrstih vrijednosti, ako nema opipljivog ćara? I, pride, još vas mogu uhapsiti čim opadne rejting šefa države i partije.
O ovoj demagnetizaciji naprednjačke privlačnosti svjedoče i Vučićeve muke da nađe mandatara. Oni koje bi on htio – neće; oni koji hoće – ne zadovoljavaju. U tom kontekstu oticanja moći, mnogo govori i nedodirljivost socijalista. Oni su – jelte – za razliku od naprednjaka dvanaest godina proveli na dijeti, u celibatu i svetačkom poštenju. Ma važi, kako da ne?
Ukratko, SNS je po prvi put u unutrašnjoj krizi. Pitanje je samo ima li sposobnih na drugoj strani da to iskoriste. Ovdje se ne misli na studente – oni su uradili i rade sve što treba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
