Na stotine građana Župe izašlo je da podrži svoju decu. Studenti su na Sretenje organizovali protest pod nazivom „Sloboda počinje tamo gde strah nestaje”, a upravo se to i osetilo na ulicama Aleksandrovca
Studenti su se vratili kućama. Praznici su. Župljani su 14. februara proslavli Svetog Trifuna, vinogradarsku slavu i Dan Opštine Alekasndrovac. Narednog dana, na Sretenje studenti iz Aleksandrovca pozvali su građane da se okupe pod sloganom „Sloboda počinje tamo gde strah nestaje” u centru Aleksandrovca.
Nekoliko njih je prethodno u toku dana otišlo u Kragujevac da pozdravi svoje kolege na protestu „Sretnimo se na Sretenje“, a onda su se vratili u Aleksandrovac.
Studenti su pre skupa postavljali ozvučenje. Ispred fontane vina bila su postavljena tri stola, a na njima: čaj, kafa, bedževi, pištaljke i nekoliko primeraka Ustava Republike Srbije.
Na početku protesta studenti su podsetili da zahtevi i dalje nisu ispunjeni, te je kažu bila „moralna i ljudska dužnost“ da se u subotu (15. februar) ponovo okupe, u još većem broju.
Govor je počela studentkinja Biološkog fakulteta u Beogradu Anja Azdejković rečima: „’Kako rob stupi na srpsku zemlju od onoga časa postaje slobodan.’ Ove reči je pre tačno 190 godina diplomata Dimitrije Davidović ovekovečio u članu 118 prvog Ustava Kneževine Srbije, time nas učinivši najprogresivnijom i slobodoljubivom zemljom tog vremena”.
Po narodnom verovanju, dodala je Azdejković, upravo se na Sretenje susreću zima i proleće, a mraz zamenjuje svetlost, toplina i ponovno buđenje. „Moramo se izvući iz svoje pasivnosti, iz sna, trpljenja i popuštanja.”
Za kraj je poručila: „Preponosno stojim ovde znajući da Aleksandrovac više ne spava, da naš grad stoji dostojanstveno i pokazuje da je ohrabren i spreman za promene”.
Sve vreme građani su aplaudirali u znak podrške govornicima.
Učenica Srednje škole „Sveti Trifun“ Sara Simić u svom govoru podsetila je na pritiske sa kojima se srednjoškolci u Župi suočavaju i poručila: „Naša broba nije laka. Svakog dana suočavamo se sa preprekama, sa pritiscima zbog izostanaka, sa strahom od gubitka svedočanstva. Sa osećajem da se više ceni papir nego znanje. Ipak, ne odustajemo!“.
Profesorski pozdrav
Nakon đaka i studenata, na protestu su se obratili profesor sociologije u Srednjoj školi „Sveti Trifun“ Milan Mitić i profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu dr Aleksandar Ćoćić.
Profesor Mitić na početku je pozdravio sve hrabre i slobodne ljude koji su danas u Kragujevcu.
„Imam san da će vrlo brzo kćeri i sinovi ove zemlje hodati slobodno ulicama, bez straha od nasilja, bez straha od nepravde. Imam san da će svi građani, svaki čovek, svaka žena, svaki muškarac imati jednake šanse u ovoj zemlji. Imam san da će u ovoj zemlji vrlo brzo vlast biti smenjiva na redovnim, slobodnim i fer izborima, da će glavna vest u medijima biti ovi divni mladi ljudi, kreativni, slobodni, a ne razne Koluvije, Cece i Jece. A, ne tragedija za tragedijom koje nastaju kao posledica korupcije i javašluka vlasti. Taj dan se bliži i ti snovi se polako ostvaruju. A ostvaruju ih upravo ovi divni, mladi i pametni ljudi“, poručio je Mitić.
I dodao da ne smeju da dopuste da se mladi sami bore, a onda upitao: „Građani Župe, da li ste vi danas uz vašu decu?“.
Dobio je ovacije, a iz mase se čulo: „Jesmo!“.
Foto: Anđela RadojičićProtest u Aleksandrovcu
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu dr Aleksandar Ćoćić rekao je da jedan univerzitetski profesor može sledeće da kaže: „Do sada smo imali mnoge studente generacija, ali ovakvu generaciju studenata nismo nikada imali“.
U medijima je danas čuo da plenume čine loši studenti, a onda je rekao: „Mogu da vam kažem da je to apsolutna laž. Među tim studentima ima i budućih studenata generacija, to su izvanredni studenti“.
Obratio se i svojim kolegama koji rade u župskim školama. „Znam da je vama posebno teško, da ste pod velikim pritiscima, ali nemojte da odustajete od ove borbe za slobodu.“
Govor je zaključio sa pogledom na transparent sa natpisom „Rađevice“ – „Izborili smo se da tu ostane priroda, a ne kamenolom i izborićemo se protiv svih ovih pošasti“.
Strah menja adresu
Konačno, na ovom skupu obratila se i psihološkinja Ana Mirković koja je rekla: „Iskreno da vam kažem, otkad ova naša deca govore u javnom prostoru imam potrebu samo da ćutim”.
Ona je nastavila: „Mislim da nemamo šta toliko pametno i mudro mi njima da kažemo. Želim da vam se zahvalim na tome što nam držite lekcije iz solidarnosti, pokazujete kako se brine za druge, koliko ste spremni da se date jedni za druge, ali i da ova zemlja bude neko lepše mesto za život. Hvala što nas učite empatiji”.
Straha više nema, poručila je Mirković.
I, dodala: „Divim vam se što ste pobedili strah. Znam kako je teško biti slobodan u maloj sredini. Hvala vam jer sa vašim osećanjem da strah ne postoji, strah jeste promenio adresu”.
Ona je kasnije u razgovoru za „Vreme“ rekla da je najvažnija poruka ona kako i glasi ime ovog skupa: „Sloboda počinje tamo gde strah nestaje”.
„Mislim da je Župa pokazala da je ovo jedna slobodna teritorija i da su se ljudi oslobodili straha. Evo, svi kažu da ovde nikada nije bilo ovoliko ljudi, a stvarno su svi podignutih čela, nasmejani, puni nade i prepravljeni optimizmom da ćemo se izboriti za pravdu”, ukazala je Mirković.
Protestna šetnja
Nakon obraćanja govornika, studenti su pročitali imena žrtava tragedije u Novom Sadu i za svaku žrtvu položili po jednu belu ružu nakon čega su Župljani krenuli u protestnu šetnju do raskrsnice Ulice palih boraca i Jaše Petrovića. To je raskrsnica kod zgrade Opštine Aleksandrovac.
Foto: Anđela RadojičićBele ruže za stradale u tragediji u Novom Sadu
Građani, koji žive u ulici Jaše Petrovića, izašli su u svoja dvorišta i pozdravili studente, aplaudirali, a na jednom prozoru deca su zalepila transparent: „Kad porastem biću student“.
Protestnu kolonu vodio je transparent sa natpisom: „Lepo je ostati u svojoj čaršiji“.
Mirković na to kaže da je mišljenja da mi nikada ne odlazimo iz čaršije.
„Ostati u čaršiji ne znači samo živeti ovde, to znači svaki put biti ponosan što se ovde vraćaš, gledati kako tvoja čaršija napreduje, raste, a za sve to nam je potrebno da divni ljudi obrazovni, entuzijastični donesu deo svog znanja i energije u ovaj grad. Mogu da budu i negde drugde, ali da doprinose da se ova opština razvija”, poručila je sagovornica „Vremena“.
Tokom šetnje studenti i građani pozdravili su policiju koja je obezbeđivala skup. A, masa je skandirala: „Kolektivni štrajk“; „Nema straha“.
Ustav na ulazu Opštine
Studenti po dolasku na planiranu raskrsnicu ostavili su nekoliko primeraka Ustava Republike Srbije na ulaznim vratima zgrade Opštine Aleksandrovac. Prošla je i hitna pomoć bez problema.
Foto: Milica Srejić/VremeUstav na ulazu u zgradu Opštine Aleksandrovac
Na protestu mogli su se pročitati transprenti: „Nemamo mi šta da se skupljamo! Mi smo se ovde raširili!“; „Kupuj od seljaka“; „Koliki je budžet Opštine AleSKandrovac?“ i drugi.
Na prethodnom skupu, 3. januara, prema podacima Arhiva javnih skupova Župljana je bilo između 450 i 500 okupljenih. Večeras, taj broj je izgledao duplo veći.
O promenema na lokalu, Mirković je mišljenja da je najvažnije da se mala mesta probude, zato što kada se mala mesta probude shvatite koliko je istinito da je strah promenio adresu.
„Ranije se mnogo lakše manipulisalo stanovnicima malih gradova jer tu znaju da mogu da vam napakoste, da vam daju otkaz. Kada se tu oslobodite straha onda kreće prava promena. U velikim gradovima smo anonimni, a ovde bukvalno znamo JMBG jedni drugih”, zaključila je Mirković.
Kraj skupa
Pred kraj skupa građani su uključili bliceve na svojim telefonima i odražana je akcija 15 minuta tišine.
Sofija Ivanović, studentkinja Pravnog fakulteta na kraju skupa je za „Vreme” poručila građanima da izađu, da vide kako je lepa energija.
„Želim da ih pozovem da nam se pridruže u borbi za naše bolje sutra, za njihovo bolje sutra. Želim da pozovem sve roditelje, bake i deke, sve profesore jer mislim da imaju tu obavezu prema nama da nam pomognu da ovu zemlju opet učinimo slobodnom”, rekla je Ivanović.
I zaključila, da Ustav ispred Opštine Aleksandrovac, pored toga što simbolizuje i to da je Sretenjski Ustav donet na današnji dan, simbolizuje i njihovu želju da se „naša osnovna ljudska prava poštuju”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ukoliko zaista reši da broji nastavnicima svaki čas u februaru pre nego što im isplati plate, država rizikuje masovne tužbe u sporovima za radno pravo. Pitanje je i ko će da upisuje izostanke 80.000 nastavnika u Srbiji
Iz Ministarstva za brigu o porodici prozvali su potencijalne roditelje koji se prijavljuju za usvajanje - da previše biraju kada žele da usvoje dete. Iz Savetovališta za usvajanje odgovoraju: „Sramota, mi smo ljudi koji su prevazišli uobičajene emocije“.
Godinama unazad svedočimo da država ne ispunjava svoje obaveze ni u jednom aspektu prava na adekvatno stanovanje. Kako drugačije razumeti činjenicu da smo letos imali slučaj u kom su nakon požara u jednom neformalnom naselju u Beogradu porodice sa bebama od nekoliko sedmica spavale na ulici, bez podrške nadležnih gradskih i socijalnih službi?
Nepoznati muškarac polomio je staklo na ulaznim vratima SKC-a i komadima stakla pokušao da gađa studente, saopštili su studenti koji blokiraju Studentski kulturni centar (SKC)
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Lažov zna razliku između stvarnosti i laži. Zato i jeste lažov. Zato se smatra uračunljivim. Ali više nismo sigurni da Aleksandar Vučić tu razliku pravi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
