Nije isključeno da će crvene rukavice, prsluci i druga spontana uniforma studentskog otpora postati trajni svakodnevni modni stil kao obeležje otpora
Studentski protesti u Srbiji nisu samo politički fenomen već i vizuelni spektakl u trajanju. Iz dana u dan, slike demonstranata u univerzitetskim amfiteatrima i na ulicama, sa bedževima, prslucima redara i transparentima, postaju deo kolektivne svesti. Nije isključeno da će ova spontana uniforma otpora postati deo šireg trenda, gde elementi iz studentskog bunta ulaze u svakodnevni modni stil, baš kao što su nekada studentske beretke postale prepoznatljiv simbol širom sveta
Crvene rukavice
Crvene rukavice, koje su se pojavile kao simbol krvavih ruku moćnika, postale su jedan od najprepoznatljivijih vizuelnih elemenata protesta i svakodnevni vizuelni jezik otpora. Njihova dramatičnost i jasna simbolika brzo su ih pretvorile u znak protesta, pa su viđene na rukama glumaca pri poklonu na kraju predstava, ali i među publikom u teatrima i na drugim društvenim okupljanjima čije su ključne poruke odgovornost i nepravda.
Brzo i lako su prihvaćene kao modni izraz bunta i kritike naročito među ženskim svetom, među onima koji svoj stav žele da iskažu suptilno, kroz detalj koji nosi snažno značenje.
Prsluci redara
Fluorescentni prsluci koje nose redari protesta danas imaju jasnu funkciju – oni označavaju odgovornost, organizaciju i solidarnost među demonstrantima. Međutim, isti princip može postati estetski kod ulične mode, gde ovi prsluci prestaju da budu samo zaštitna oprema i postaju modni komad.
Ne bi to bilo ništa novo: reflektujuće trake, industrijski dizajn i utilitarni komadi poput radničkih kombinezona već su prisutni u modnim kolekcijama. Prsluci redara mogli bi da postanu streetwear komad sa natpisima koji podsećaju na duh protesta i da se nose preko majica ili kaputa. Bila bi to poruka da je nosilac takvog modnog detalja deo generacije koja se bori za promene.
Bedževi i simboli
Bedževi su jedan od najbržih i najefikasnijih načina da se vizuelni jezik protesta prelije u svakodnevni stil. Tokom protesta, oni označavaju podršku pokretu, ali vrlo lako mogu postati univerzalni znak prepoznatljivosti – kao nekada značke hipi pokreta ili pank bedževi sedamdesetih.
Mladi danas koriste bedževe da personalizuju svoje jakne, rančeve i torbe, pa simboli studentskog otpora mogu pronaći svoj put u toj estetici. Ukoliko neki dizajner ili brend prepozna ovaj trend i inkorporira ga u svoje kolekcije, bedževi mogu preći iz domena aktivizma u svakodnevnu modu, kao diskretan, ali moćan simbol pripadnosti novom talasu društvenih promena.
Protestne majice i duksevi
Parole sa protesta – kratke, oštre i upečatljive – već se vide na majicama učesnika. Majice sa natpisima „Jedan svet – jedna borba“ ili bilo koja druga parola koja se rodila na protestima mogu postati simboli identiteta. Noseći ih, mladi signaliziraju pripadnost vrednostima koje ovi protesti zastupaju – autonomiji, pravednosti, otporu…
Odevni kod
Zašto bi odevni kod studentskih blokada mogao preći u svakodnevni stil? Zato što se ovde ne radi samo o odeći.
Protesti su oslobodili energiju i način razmišljanja koji se ne može vratiti u okvir fakultetskih zgrada. Ljudi koji danas na ulicama nose crvene rukavice, bedževe sa porukama protesta i fluorescentne prsluke kao poruku otpora, sutra će je prebaciti u svoju odevnu svakodnevnicu. Jer, otpor je usvojen.
Ne treba zaboraviti ni da je modni svet već godinama gladan autentičnih, organskih pokreta koji dolaze iz stvarnog života i da lako prihvata sve što je snažno. Uostalom, istorija mode je pokazala da nijedan pokret nije prošao bez svog modnog izraza.
A sudeći po gradskim ulicama, vizuelni kod studenata je već u modi.
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
Sve ostale stanice na trasi ove pruge – Adaševci, Morović, Višnjićevo i Sremska Rača – zapuštene su, pune smeća, u nekima su ostavljeni delovi nameštaja, mape, signalizacija, a u jednoj čak i ceo (zaključani) sef
Kada se nekome jadate, to nije samo da „olakšate dušu“. Drugi ljudi su naše ogledalo, referenca. Ali u kukanju ne treba ni preterati
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
