Roditelji dece sa govornim i jezičkim problemima prosečno mesečno moraju da plate 500 evra za privatnog logopeda, defektologa i psihologa jer država nema dovoljno zaposlenih specijalista. Na listu troškova treba dodati i suplemente, vitamine, dodatnu stimulativnu terapiju, pa izdaci premašuju i 1.000 evra mesečno
26.000, 43.000, 70.000, 120.000 dinara – ovo su brojke koje su izlazile pred očima Stefane Milosavljević, majke dečaka Vanje, koji ima dijagnozu disharmoničnog razvoja i poremećaja pažnje.
Cifre su zapravo odgovor na Stefanino pitanje – koliko novca roditelji dece sa govornim i jezičkim problemima troše na dodatne mesečne odlaske kod različitih specijalista. Ovo pitanje je postavila u Fejsbuk grupi za roditelje koja broji 18.000 članova, a čiji je i sama član.
„Neki prosek bi bio oko 500 evra za osnovne troškove i to samo za logopeda, defektologa i psihologa“, govori Stefana za „Vreme“. „Dobijala sam čak poruke po hiljadu evra, a na to treba dodati i brojne druge troškove i dodatnu terapiju.“
Iako su sva ova deca verovatno pacijenti i u regularnom državnom sistemu javnog zdravlja, a država ima zaposlene specijaliste na svim ovim radnim mestima – njih je jednostavno nedovoljno da bi mališani sa smetnjama u govornom i jezičkom razvoju mogli da napreduju.
Na pitanje redakcije, zašto ova deca ne dobijaju dovoljan broj termina u sklopu osnovnog lečenja, nisu odgovorili iz Ministarstva zdravlja, a odgovor nije stigao ni od resornog ministra Zlatibora Lončara.
Potrebna su tri termina – dobijaš jedan
Stefanin sin Vanja ima pravo na jedan termin nedeljno kod državnog logopeda i defektologa, koji su i sami, objašnjava ona, rekli da je potrebno da dečak ide kod specijaliste minimum tri puta.
Vanja ima sedam godina, a ponovo ide u predškolsko, jer su stručnjaci procenili da zbog dijagnoze ADHD i problema u govoru ne treba još da krene u školu. Ipak, Stefanu i njenog supruga su ohrabrili da što više vežbaju sa njim, i oni kao i stručnjaci, jer su mogućnosti za pomak u njegovom napretku jako velike.
Zato su Milosavljevići ranije za logopeda i defektologa plaćali mesečno još oko 48.000 dinara, ali su sada uspeli da nađu stručnjake kod kojih plaćaju oko 25.000 za mesec dana, a Stefana kaže da im mnogo znači što „mogu da plate kada imaju para“.
„Ranije smo morali da dajemo 2.800 dinara za 45 minuta rada i tako tri puta nedeljno, tako da je sva sreća da smo uspeli da se snađemo i da nađemo jeftinije“, dodaje.
Suplementi i terapija
Dva suplementa koje Stefana Vanji kupuje koštaju oko 50 evra i traju oko mesec i po dana, a roditelji koji su odgovarali na njeno pitanje u grupi, mahom su napisali da potroše mesečno oko 100 evra na njih.
Vanja pije i lek koji pokriva javno zdravlje koji košta svega nekoliko stotina dinara.
Pored toga, mnogi plaćaju i dodatnu terapiju koja stimuliše mozak i razvoj govora i jezika koja košta i po 10.000 hiljada evra godišnje, a neophodno je da se ona ponavlja. Dodatni problem je što zbog ove terapije moraju da putuju u Hrvatsku i, naravno, što država ni nju ne pokriva.
„Bitno je razumeti, to nije neka alternativna medicina već terapija koju nam preporučuju svi stručnjaci i u državnim zdravstvenim ustanovama koji na svom nalazu napišu da je ona neophodna. Kada ih pitamo da nam ih prepišu, samo slegnu ramenima“, dodaje.
Čak i za terapiju koju pokriva država postoje problemi jer je zbog nedostatka kadrova – pomoć daleko. Neke porodice su primorane da putuju i po 30 kilomeatra da idu na te tretmane, a ne dobijaju refundiranje troškova.
Pritom, ne govori se o jednom odlasku na pregled ili vežbu, već o putovanju svake nedelje, a za neke je to i nekoliko puta nedeljno.
Prodaju stanove, automobile
Stefana je od roditelja iz grupe dobila poruke da ljudi prodaju stanove i automobile da bi lečili dete, a u sličnim problemima su i ona i njen muž.
Ona je po struci ekonomista i radila je dok se nije porodila. Kada su kod Vanje primetili ozbiljne probleme u govoru i pažnji, ispostavilo se da Stefana ne može da se vrati na posao, što su joj i lekari savetovali.
Ipak, sve do Vanjinih tri i po godine, ona nije mogla da dobija državnu nadoknadu za tuđu negu i pomoć, jer je dečak tek tada dobio zvaničnu dijagnozu, što je i uobičajeno za ovaj vid problema.
„Dodatno nas je porazilo što smo mi išli od lekara do lekara u državnom sistemu i niko nam nije ni rekao da imamo pravo na pomoć, da možemo da se prijavimo za umanjenje struje i drugih dažbina“, dodaje.
Od Vanjine pete godine, dobijaju naknadu za tuđu negu i pomoć koja jiznosi 15.000 dinara, a od skoro je povećana za 100 dinara.
Stefana je pokušala da radi u banci pre godinu dana, ali je to bilo nemoguće, sa svim dečakovim pregledima i obavezama oko njegovog zdravlja i napretka.
„Dan mi počinje sa njim u jutarnjoj igri, a već od osam idemo u vrtić, gde ostaje do 13 časova. Nakon toga žurimo svaki drugi dan kod specijaliste na vežbe, pa ostanemo posle toga malo u parku. Onda nam se priključi suprug, pa opet idemo kući da vežbamo sa njim“, priča Stefana. „Naš ceo život se sveo na njegov oporavak. “
Uvek bi, kaže, volela, zbog sebe, a i dečaka, da se vrati na posao. Ipak, ona i muž su se podelili tokom radnog vremena – on radi, a Stefana radi oko Vanje. I imaju jedan cilj – da „Vanja krene neometano u školu“.
„Da se izvuče“, dodaje.
Nakon objave o stupanju u štrajk i rešenja Višeg suda u Beogradu o obustavi od izvršenja dela odluke, AKS je saopštila da su donete privremene mere kojim je utvrđen minimum procesa rada advokata u cilju sprečavanja štetnih posledica koje mogu nastati posle rešenja Višeg suda u Beogradu
Fakultet političkih nauka dobio je prvu dekanku u svojoj istoriji – profesorku Maju Kovačević, stručnjakinju za evropske integracije i međunarodne odnose. Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta
Ispred OŠ „Josif Pančić“ okupili su se roditelji, učenici i građani kako bi izrazili solidarnost s nastavnicima u štrajku
Svetlana Stoilković i Jana Bosanac, zaposlene u Centru za socijalni rad Gadžin Han, odbile su da odu na miting Srpske napredne stranke i od tada su počeli pritisci. Ovo je osudila i saopštila Inicijativa za unapređenje stanja u socijalnoj zaštiti
Studenti u Srbiji danas nisu „antidržavni elementi”, kako ih pojedini predstavnici vlasti i mediji žele predstaviti – naprotiv, oni su pravi branioci države u njenom najboljem mogućem obliku, onakve kakva bi trebalo da bude prema sopstvenim postojećim zakonima i Ustavu
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
