Beogradsku tvrđavu, najvredniji prostor u Beogradu, opet će od rušenja morati da štite stručnjaci i stranci: u budžetu Grada je odvojeno 420 miliona evra za gondolu, a urađen je i urbanistički projekat kojim je obuhvaćana „stečena obaveza“ – gondola
Istog dana, u utorak, završen je rok za primedbe i sugestije na Javnoj prezentaciji predloženogurbanističkog projekta „Ušće“ koji obuhvata i gondolu na Beogradskoj tvrđavi, i objavljeno je da u budžetu Grada na gondolu čeka 420 miliona dinara.
To znači da gradska vlast nije odustala od svoje namere da uništi najvredniji nepokretni kulturni spomenik Beograda.
Vesna Marjanović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija kaže za portal „Vremena“ da Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke i dalje pomno prate šta se zbiva na Beogradskoj tvrđavi. „Ukoliko se pitanje gondole reaktualizuje, Evropa Nostra će ponovo oštro reagovati i poslati poruke svim nadležnim predstavnicima EU Institucija i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama“
Naglašava da je „stručna javnost u Evropi već informisana o ogromnoj pretnji koja se nadvila nad naše kulturno nasleđe i u narednim danima biće održan niz međunarodnih i domaćih sastanaka stručnjaka i predstavnika civilnog društva posvećen ugroženim spomenicima kulture u Beogradu i Srbiji, pre svega slučaju Generalštab i očuvanje integriteta Beogradske tvrđave.“
Ugovor od 15 miliona evra
Izgradnja gondole prvi put je pomenuta 2016. godine. Krajem iste godine Skijališta Srbije raspisala su tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju gondole Ušće-Kalemegdan, a u martu 2017. odbornici Skupštine Beograda usvojili su odluku o izradi Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće i poverili je Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Plan detaljne regulacije usvojen je u junu 2018. godine, a ugovor vredan 15 miliona evra potpisali su u oktobru tadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Javnog preduzeća Skijališta Srbije Dejan Ćika.
Ugovor sa izvođačima potpisan je na kraju 2018. godine, a u februaru 2019. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je lokacijsku dozvolu, a gradonačelnik Radojčić je najavio maj kao početak radova.
Foto: FoNetPosečena stabla na Kalemegdanu
U martu 2019. u parku Ušće i na Kalemegdanu posečeno je 155 stabala na površini na kojoj je planirana izgradnja gondole, među kojima je bilo i stoletnih.
Činilo se da će biti u redu
Zbog burne reakcije stručne, obične, ali i inostrane stručne javnosti zato što Grad uništava Beogradsku tvrđavu, Upravni sud u Beogradu je u aprilu 2019. doneo rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na projektu žičara sa gondolom na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na čijem čelu je tada bio Goran Vesić.
Septembra 2022. Aleksandar Šapić tada predsednik Privremenog organa Grada Beograda, rekao je da će sud odlučiti o tome da li projekat ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana. Dodao je da je taj projekat legitiman i da „ukoliko ne ugrožava baštinu, biće sproveden, ukoliko ugrožava, neće. Projekat nije toliko skup da bi moralo od njega da se odustane“, rekao je tada Šapić.
I, zbog tog sudske odluke i ove Šapićeve izjave nekako se učinilo da je Beogradska tvrđava spašena, da je lični interes Skijališta šuma ustuknuo pred činjenicama zbog kojih niko ne sme ni da je dodirne.
A to su: Beogradska tvrđava je od 1979. spomenik kulture od izuzetnog značaja, od 2015. je na preliminarnom spisku Uneska kao lokalitet – deo velikog „panevropskog transnacionalnog“ dobra svetske baštine pod nazivom Granice Rimskog carstva, a 2019. godine dospela je u registar međunarodne organizacije Evropa Nostra sa 14 ugroženih lokaliteta evropskog kulturnog nasleđa. Ovo poslednje kao odbrana Beogradske tvrđave od Gradske vlasti koja bi da je devastira.
Vlast, međutim, ne odustaje
Međutim, nedavno se ispostavilo da vlast ne odustaje od gondole.
Naime, 11. januara 2025. oglašena je Javna prezentacija urbanističkog projekta parka „Ušće“ koji je osim centralnog gradskog parka obuhvatao Muzej umetnosti 21. veka, Pirodnjački muzej i akvarijum. Urbanističko rešenje je definisano na osnovu prvonagrađenog konkursnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja tima arhitektonskog studija „MITarh“ iz Beograda na čijem čelu su akademik SANU Branislav Mitrović i Đorđe Alfirević.
Deo njihovog rešenja je i „stečena obaveza“ iz Plana detaljne regulacije za gradske opštine Stari grad i Novi Beograd iz 2018. godine – gondola.
Urbanistički projekat parka Ušće, kako se zove taj dokument, odnosi se na prostor od ušća Save u Dunav do parkinga nekadašnjeg hotela Jugoslavija, na oko 92 hektara.
Tu se planira izgradnja Muzeja umetnosti XXI veka, Prirodnjački muzej i Akvarijum, gondola, vidikovac i jarbol, i reklamni balon za Ekspo.
Sad ćemo samo o stečenoj obavezi, o gondoli (osim nje stečen je i jarbol).
Trasa gondole se prostire kroz park u blizini Brankovog mosta, dok je stanica gondole predviđena u neposrednoj blizini raskrsnice Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Mihajla Pupina.
Inače, ako je suditi po budžetu Grada, ni gondola ni jarbol nisu planirani ove a ni naredne godine: 420 miliona dinara za gondolu predviđeno je tek u 2027. godini. Znači nije za Ekspo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Izložba „Linija militantnog optimizma“ Rene Redle i Vladana Jeremića istražuje mogućnosti savremene umetnosti u ekološkoj borbi i društvenoj solidarnosti kroz poruku da je optimizam aktivan stav, a ne puko uverenje
U toku je administrativna provera dostavljene dokumentacije za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u okviru izložbe Ekspo 2027, nakon čega će uslediti stručna evaluacija svih prijava
Na Bitef neće doći portugalska i predstava Žige Divjaka. Pretpostavlja se da će takvih biti još. Ako se ovaj najveći međunarodni pozorišni festival u Srbiji ne održi i ove godine, to će biti njegov kraj, kažu stručnjaci
Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
