Lični stav
Studentski protesti: Kasno je za pričam ti priču
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Pod naslovom „Opasnih petnaest minuta“, Frankfurter algemajne cajtung piše da „masovni protesti ugrožavaju sistem vladavine predsednika Vučića“. Ali i da je pitanje kuda, ako se studenti ograđuju od političke opozicije
Novinar Mihael Martens, dobar poznavalac Balkana, u tekstu za ugledni „Frankfurter algemajne cajtung“ ocenjuje da se Vučić nalazi „pred najvećim izazovom“ od dolaska na vlast 2012. godine kada je njegova SNS počela da preuzima državu, prenosi Dojče vele.
Današnji protesti, uprkos razlikama u detaljima, podsećaju na „narodnu pobunu“ koja je srušila Slobodana Miloševića 2000. godine, piše Martens.
U tekstu se podseća da su protesti počeli posle smrtonosnog obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu te da se kao „laž“ ispostavila početna tvrdnja vlasti da nadstrešnica nije renovirana.
Od tada se, piše Martens, redovno u 11:52 – sat i minut kad je nadstrešnica pala – širom Srbije održava četvrt časa ćutnje.
„Tih politički znakovitih petnaest minuta se sve više ispostavljaju kao pretnja za vlast, posebno jer su povezani sa masovnim demonstracijama koje su počele na univerzitetima, ali sada prevazilaze akademski milje.“
Frankfurtski list podseća da je centralni zahtev protesta objava kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu što će, kako su ubeđeni opozicionari, dokazati da je SNS u žiži korupcije.
„Srpski premijer Miloš Vučević, ađutant predsednika Vučića, u nedelju je najavio da će zahtev biti ispunjen. Ali to je Vlada i ranije obećala pa nije ispunila“, piše Martens.
Opisujući „kontramiting“ u Jagodini, novinar beleži da kritičari vlasti tvrde da su se onde našli samo primorani ljudi, zaposleni u javnim preduzećima i socijalni slučajevi.
„Ipak, Vučića jedan deo društva i dalje podržava“, piše Martens. „To su ljudi koji su donekle zadovoljni ekonomskim razvojem i kojima sve jači nacionalistički ton vlasti ne smeta ili im čak godi – takvih ima u Srbiji, posebno u starijoj generaciji.“
Nejasno je, nastavlja „Frankfurter algemajne“, da li će se i kako politička energija protesta prevesti u stalnu partijsku relevantnu opoziciju.
„Studenti se za sada svesno drže podalje od svih opozicionih partija. Organizuju se na svakom fakultetu po principu bazične demokratije sa zavidnom disciplinom“, piše Martens.
„Ali, ukoliko protesti ne dovedu do pada vlasti kao 5. oktobra 2000. godine, ostaje otvoreno kako će se nezadovoljstvo učvrstiti i postati parlamentarno delotvorno.“
Dodaje se stav mnogih demonstranata da je u Srbiji ukinut prostor za partijski angažman jer SNS kontroliše Regulatorno telo za elektronske medije, izborne komisije, pravosuđe…
„No, ako se odbaci parlamentarna opcija kao instrument političke promene, onda ostaje samo narodna buna – a Vučić je ne samo kontramitingom pokazao da neće predati moć bez borbe“, navodi Martens.
Podseća se na Vučićevu pretnju „Kobrama“, specijalnom jedinicom policije. To pokazuje, piše Martens, razlike u odnosu na Miloševića.
„Ondašnjem srpskom vladaocu su na kraju i snage bezbednosti okrenule leđa. U današnjoj Srbiji to za sada nije tako. Takođe, u poređenju sa ekonomski iznurenom i sankcijama izolovanom Miloševićevom Srbijom, danas ta balkanska zemlja stoji donekle solidno, a nezaposlenost je niska.“
Zato će, piše Martens, naredne sedmice u Srbiji biti uzbudljive. „Zemlja više nije ista kao pre nesreće u Novom Sadu. Ali, još nije rešeno hoće li protesti trajno potresti Vučićev sistem vladavine.“
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Crvenim srednjim prstom je kao putokazima praktično ocrtan povratak u škole i na fakultete. Bilo je potrebno manje od par dana da se ova kampanja zaustavi, jer je ona praktično političko samoubistvo
Strah je nestao, nema prostora za manipulaciju organizacijom protesta, propaganda dopire do sve manjeg broja ljudi i ostavlja sve slabiji utisak. Ako jedan psihološki faktor može igrati važnu ulogu, to su zrelost ličnosti i snaga da se poraz prizna pre nego što budu uništeni i poslednji ostaci nezavisnih institucija i bude došlo do još masovnijeg prolivanja krvi
Dok građani Srbije masovno izlaze na ulice i dok se studenti brutalno prebijaju, zemlja je ostala bez dva ključna stuba vlasti – vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U isto vreme, proces izbora novih članova REM-a, tela koje bi trebalo da obezbedi nezavisnost medijskog prostora, potpuno se raspao zbog nepravilnosti i političkih manipulacija koje su dovele do povlačenja kandidata iz većine predlagačkih oblasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve