Iz štrajkačke kolone: „Čak ste introvertnog IT-ijevca izvukli iz lagode“

Ovi ljudi nisu kao studenti, a ni kao prosvetari.

Oni su, iako mahom sportski, svi dobro markirano obučeni, a poseduju i sveti gral svake roditeljske želje u Srbiji – visoko su obrazovani i svi sa najmanje fakultetskom diplomom, a, opet, odlično su plaćeni.

Mnogi su došli i na biciklima, takođe markiranim, i sa psima i decom. Kao da su u Kopenhagenu i da je u toku protest protiv nehumanog odnosa prema životinjama u azilima.

Većina ovih ljudi radi u stranim firmama, pa niko ni ne zavisi od države. Ili samo naizgled?

Zašto su, onda, ovi ljudi u petak (24. januara) masovno otišli sa sopstvenih radnih mesta i na gotovo ceo dan blokirali Novi Beograd, deo grada gde je većina njihovih firmi?

„Čak ste introvernog IT-ijevca izvukli iz lagode, onda vam je sve jasno, šta se dešava u državi“, kaže jedan od njih za „Vreme“.

Momak pored njega drži parolu, verovatno samo onima na ovom protestu razumljivu. „Evo sad ću ti objasniti, vrlo je jednostavno – pokušavamo da obrišemo fajl korupcije, ali nam nije dozvoljen pristup. Šta mi programeri onda radimo – prevazilazimo sistem. Tako ćemo, nadam se, i sa našom vlašču.“

Protest IT-ijevaca

Grupa momaka puši i smeje se, a jedan odgovara da su šefovima, koji su stranci, lako objasnili da neće biti na poslu u petak.

„Stigla nam je poruka od Francuza – momci, izgubite se slobodno na dva-tri sata“, kaže jedan od njih za „Vreme“. „Svi znamo da su Francuzi poznati po protestima i da odmah izlaze na ulicu, a tek kada su čuli našu priču o silnim nedužnim ljudima koji su stradali, ljudi su shvatili bez mnogo objašnjavanja.“

On još dodaje da je bio i na protestu studenata na Slaviji i da nije mislio da je tako nešto u Srbiji moguće.

Dalje, kroz masu, i Predrag Cvetković ima originalnu parolu, a njegova poruka je – „sistem je korumpiran, molim vas reinstalirajte demokratiju“.

„Ma to ti je ono u stilu vindous servera“, objašnjava svoj natpis, a ostatak njegove ekipe klima glavom smejući se na foru.

Protest IT-ijevaca

15 minuta tišine, zvuk komjutera i dronova

Smeh, pozdravljanje kolega i prijatelja koji se dugo nisu videli, priče sa posla i pušenje uz anegdote „ko je gde prešao“, misleći verovatno na masovnu tranziciju sa radnih mesta koja prati ovaj sektor – sve ovo IT-ijevci su odradili na skupu koji je počeo u 11.30, da bi u 11.52 svi u glas – zaćutali.

Tada je počela protestna tišina od 15 minuta u pomen na 15 poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, što je uslovilo i studentske proteste, kao i generalni štrajk nekoliko meseci kasnije, u kojem ovi IT-ijevci upravo učestvuju.

Njihova lica potopuno su drugačija, nema osmeha, nema očijukanja i kucanja poruka, snimanja i postavljanja fotki na mreže. Svi ćute, samo poneko podigne glavu u pogleda masi u oči, iako je nemoguće pogledati svakoga od baš puno okupljenih.

Ipak, jedan zvuk se čuje – to je komjuter koji radi pored mene. Momak ga drži podignutog, a na ekranu je crvena šaka  i piše – fatal error i sistem failure (greška i sistem je pao). Iako pljušti kiša, kisne momak, a kisne i njegovo oruđe rada.

Čuje se ipak još nešto. Ne bili oni za džabe bili radnici u informacionim tehnologijama kada ne bi ta čuda tehnike i poneli sa sobom. Tako se , tokom 15 minuta tišine, najviše čulo zujanje dronova iznad naših glava.

Masa je blokirala Tošin bunar i veliku raskrsnicu koja vodi na Most na Adi, a zatim, kada je tišina završena, stigla je i vest – nastaviće dalje i naći će se sa učenicima koji blokiraju opštinu Novi Beograd.

Nama je dobro, šta je sa ostalima?

Kolona kreće, a u njoj je i Isidora Bojović, koja je došla sa prijateljicom na protest. Sve je, kaže odradila u životu što je trebalo, završila je ETF, zaposlila se u dobroj stranoj firmi, svi su ponosni na nju.

„Ali niko nam nije rekao da ćemo živeti i raditi u državi u kojoj je toliki medijski mrak u javnom sektoru“, kaže Isidora za „Vreme“. „Nije dovoljno što je nama dobro finansijski, moramo da uredimo zemlju, mora svima da nam bude dobro, čime god se bavili. To su studenti shvatili i svaka im čast, ponosni smo na njih.“

Protest IT-ijevaca

Dado Dzafić kisne sa suprugom, a preko kolica u kojima je njihov jednogodišnji sin, pokušava da stavi prozračnu plastiku, da beba ne bi pokisla.

Došli su, kaže, skupa na protest, sa bebinog prilagođavanja u vrtiću koji je u blizini.

„To vam je budući student, a nadam se da on neće, za nekih 20 godina, završiti kao naši današnji na ulici u Srbiji“, kaže Dado za „Vreme“ pokazujući na sina, koji se malo smeši, a malo i negoduje, zbog kiše i hladnoće, iz kolica.

IMG_8055 3

Sa porodicom je, kaže, planirao da napusti Srbiju, jer oboje imaju dobre plate u IT sektoru.

„Ali treba i ovom budućem studentu da bude bolje, to želimo, a ne da bežimo“, dodaje. „Mi plivamo u ovom sistemu, a šta će oni, drugi ljudi koji ne rade u IT-iju i ne mogu sve da plate. Pa, nije sve ni u parama, hoćemo pristojnu državu.“

I Marica Damjanović dodaje na to iz mase – „te države nema, zato sam ja došla da počistim vlast“ i pokazuje da ima oruđe kojim to i bukvalno može da uradi – na protest je ponela veliku metlu.

Marica je, kaže, žena pred penzijom i ne zna ništa o IT, ali joj obe ćerke rade u ovom sektoru, pa je sa njima došla u štrajk. Ona, ipak, najviše veruje – metli kao načinu da se stvari reše.

IMG_8087 3

Kada je masa stigla do opštine i priključila se učenicima, stiže nova vest preko razglasa – ide se na Ušće, da se sačekaju stiudenti, koji su blokirali centra Beograda i prelaze na Novi Beograd.

Kako je kolona studenata silazila sa Brankovog mosta, IT-ijevci su se im se bukvalno poklonili i sklonili se da im naprave mesta. Mnogi su im aplaudirali, a onda su zajedno nastavili. Još jedan štrájkački krug po Novom Beogradu.