Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da će kod kredita od 75.000 evra za stanove za mlade – rata prve godine biti 93 evra mesečno, od druge do šeste godine 175 evra, od šeste do isteka kredita oko 350 evra.
Zakon će biti spreman posle Božića, a u drugoj polovini januara očekujemo sednicu parlamenta, da bi na snagu stupio od 1. marta sledeće godine.
Ukazuje da su dva su problema kad uzimate kredit: visina učešća i visina kamatne stope koja se plaća svakog meseca.
„Oba problema ovaj program rešava. Umesto 20 posto učešća u kreditu, što je uobičajeno, učešće će sada biti 1 odsto“, naveo je Mali uz objašnjenje da za kredit od 75.000 evra, učešće iznosi 750 evra, a za kredit od 100.000 evra učešće je 1.000 evra.
Za to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, majstorskim veštinama spinovanja, govori o nekakvom programu države, zbog kojeg će se Srbi vratiti u svoju zemlju iz dijaspore.
Detalji programa biće poznati kroz par dana, a vlasti rade sve što mogu da mladim ljudima kako su odrešili kesu i kako brinu za njihovu budućnost. Ne shvataju, ipak, da mladi ne traže nikakve stanove i programe, već četiri jednostavna zahteva, koja svi mogu videti, “crno na belo” već skoro mesec dana.
Mazanje očiju mladima
Student iz Novog Sada Nikola Aleksić kaže da mu reči ministra finansije ne ulivaju nikakvu nadu, kao i to da ne očekuje da će Mali ispuniti obećanje u roku koji je sam zadao.
“Meni se ne dopada što daje tačan datum kad će Zakon stupiti na snagu , budući da svaki put kada je davao neke rokove, oni su probijeni , kao njegove najave za Metro koje konstantno pomera.Deluje kao da na ovaj način želi da namaže oči javnosti što se tiče studentskih blokada i skrene pažnju na to kako Vlada rešava zahteve studenata i plus daje nove pogodnosti”, kaže on.
Zakon svakako ne smatra korisnim, niti pogodnim za državu u kojoj se većina ljudi tokom celog života grca u kojekakvim kreditima i dugovima.
„Ovo se nikome ne isplati i samo dodatno podstiče njihov narativ da žele rad, dok mi, koji se protiv njih bunimo, želimo rat”, zaključuje Aleksić.
Kap u moru problema
Anja Gvozdenović, studentkinja Fakulteta političkih nauka takođe nije optimistična povodom pompeznih najava vlasti i navodnoj podršci mladima.
„Banke su te koje odobravaju kredite i to pod uslovom da su mladi u stalnom radnom odnosu i da imaju odgovarajuća primanja. Svako ko je istovremeno radio i studirao vrlo dobro zna da je finansijski jako teško izvesti plaćanje osnovnih životnih potreba i rate školarina a kamoli nešto više od toga”, objašnjava Gvozdenović.
Imajući u vidu da deo mladih nema nikakvu finansijsku podršku, već su oslonjeni samo na sebe, stanovi su nešto što im se trenutno nalazi kao poslednja stavka na listi prioriteta.
Sa time se slaže i njena koleginica Neira Čičić, kojoj je najveći problem predstavljao nalaženje stana i sama selidba u Beograd.
„Stan sam iznajmila, a kupovina je za mene misaona imenica. Studenti ne mogu da nađu stan za izdavanje po pristupačnoj ceni, a da pritom ispunjava neke osnovne kriterijume”, priča ona.
Dodaje da je pojam besplatnog studiranja takodje besmislen, s obzirom na to da menze i studentski domovi iz godine u godinu postaju sve skuplji.
„Možda se sama ponuda, tj. stan sa niskim učešćem, čini primamljivim, međutim kada podvučemo crtu ispod svih naših troškova na ,,besplatnom školovanju“, vidimo da je ova pomoć zapravo kap u moru”, naglašava Čičić.
Nakon Božića, videćemo kada i kako će spomenuti zakoni i obećanja biti ispunjeni. Dok o stanovima govore na sve strane, studentske zahteve kao da guraju pod tepih. Ipak, blokade fakulteta i dalje traju i čini se da studente trenutno muče neke druge muke, a o stanovima ni ne razmišljaju. Ionako spavaju na fakultetima.
