„Ova situacija gde su određeni aktivisti izašli iz pritvora, a uhapšeni su neki ljudi koji su navodno krivi za zločin na Železničkoj stanici nije dovoljna. Ako nema pravde za narod, neće biti mira za vlast“, kaže za „Vreme“ poslanik u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački. Širom zemlje, protesti ne jenjavaju
Povodom navršavanja mesec dana od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi, a dvoje je teško povređeno, u nedelju je u 11.52 počeo novi protest, u organizaciji omladinskih aktivističkih organizacija STAV i SviĆe.
Na protestu koji je počeo kod Železničke stanice traži se otvaranje dokumenata i razrešenje gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i premijera Srbije Miloša Vučevića.
„Tokom šetnje ćemo, simbolično, stati 15 puta, kako bismo minutom ćutanja odali počast svakoj žrtvi“, najavili su organizatori.
Dodali su da je potom plan da se u strogom centru grada „ceo Trg slobode ofarba u crveno“.
„Ovo je nenasilan, dostojanstven protest. Podsetićemo se zašto smo tu: zbog pravde za 15 žrtava. Veoma nam je važno da svako ko dolazi i ima mogućnost, ponese crvenu farbu. Svaki metar Trga slobode farbamo, neka ih tu ispred Gradske kuće sve podseća na to da su im ruke krvave“, naveli su STAV i SviĆe.
Podsetili su da su njihovi zahtevi: „Ubice u zatvor, aktivisti na slobodu“.
Tokom šetnje, demonstranti su prošli pored prostorija Srpske napredne stranke, ispred koje su se okupili članovi SNS-a.
Grubački: Spremni smo za konačni obračun
Poslanik Zeleno-levog fronta u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački iz Novog optimizma, koji se nalazi na protestu u Novom Sadu, kaže za „Vreme“ da je kolona „nepregledna“.
„Veliki broj ljudi se danas skupio u Novom Sadu, iz cele Srbije. Svima je potpuno jasno da se ne sme popustiti u pritisku. Ova situacija gde su određeni aktivisti izašli iz pritvora, a uhapšeni su neki ljudi koji su navodno krivi za zločin na Železničkoj stanici nije dovoljna. Ako nema pravde za narod, neće biti mira za vlast“, ističe Grubački.
On dodaje da se nada da će Milan Đurić podneti ostavku već u utorak i da se „čeka pad Vlade Miloša Vučevića“.
„Da li će se to desiti ili ne, da li će biti sada, za tri meseca ili kasnije, ja to ne znam. Mislim da ljudi treba da se bave stvarima u koje imaju uvid i uticaj, i da učine sve što je do njih. Moje okruženje to radi, u tom smislu sam spreman. Spremni smo za konačni obračun“, dodaje poslanik.
On ističe da je ovo „prelomna tačka posle koje se režim nikada neće oporaviti“.
„Vrlo verovatno će na nekim narednim izborima izgubiti. Prosto će biti tolika razlika da neće moći ni na koji način da manipulišu izbornom voljom. Nadam se da ćemo tad, na isti ovaj način kao što sad branimo pravdu, braniti i te izborne rezultate. Gori scenario je da se desi nasilje na ulicama. To su ljudi koji su spremni da idu do kraja u smislu traženja pravde, ali nisam siguran da su spremni da idu da se tuku sa nasilnicima i falangama Aleksandra Vučića“, zaključuje sagovornik „Vremena“.
Napadi na studente
Ovo je još jedan u nizu protesta koji su u protekle četiri nedelje zahvatili Srbiju. U prethodnih mesec dana, smenjivali su se protesti „Krvave su vam ruke“ i „Zastani, Srbijo“, tj. „15 minuta za 15 izgubljenih života“.
Okidač besa koji preti da izazove ozbiljne posledice, bio je fizički napad na studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti koji su 22. novembra u akciji „Zastani, Srbijo“ simboličnom 15-minutnom blokadom saobraćaja odavali poštu stradalima u tragediji u Novom Sadu.
Tražeći podnošenje krivične prijave protiv lica koja su fizički napala studente i profesore FDU, studenti su 25. novembra pokrenuli blokadu fakulteta. Blokadu studenata podržalo je nastavno i vannastavno osoblje FDU, kao i preko 20 umetničkih fakulteta, institucija i profesionalnih asocijacija iz zemlje i regiona.
Najava blokade
U petak, 29. novembra, studenti više fakulteta Univerziteta u Beogradu priključili su se akciji „Zastani, Srbijo“. Nakon što su na studentskom trgu održali 15 minuta tišine za 15 žrtava tragedije u Novom Sadu, oni su u 12.08 ušli u zgradu Rektorata i započeli dvanaestočasovnu blokadu. Kako je nezvanično saznao N1, ideja je potekla sa Filozofskog fakulteta, ali blokadi su prisustvovali i studenti Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, Filološkog fakulteta, Elektrotehničkog fakulteta, Mašinskog fakulteta…
Iako zahtevi studenata tada, zvanično, nisu saopšteni, jedan od studenata je, pre ulaska u Rektorat, uzeo megafon i rekao: „Nećemo dozvoliti ni policiji, ni batinašima da nas tuku.“ Stoga se pretpostavlja da je blokada organizovana u znak solidarnosti sa napadnutim studentima Fakulteta dramskih umetnosti.
Po završetku protesta, studenti su najavili blokadu od ponedeljka na četiri lokacije koja će trajati sve dok se njihovi zahtevi ne ispune.
„Blokade ovaj vikend neće biti, ali nastavljamo u ponedeljak, 2. decembra u 11.52 i ta blokada će trajati sve dok se ne ispune u potpunosti zahtevi i to na lokacijama: Rektorat, zgrada PMF-a, Filozofskog i Filološkog fakulteta“, rekla je brucoškinja Filološkog fakulteta Milica Pendić za N1.
Ista poruka nezvanično se širi studentskim grupama.
Proteste nisu najavili samo studenti. I učenici gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu najavili su protest za ponedeljak, kao znak solidarnosti sa profesorkom filozofije Danijelom Grujić. Nju tabloidi optužuju da je naterala sina Miloša Vučevića, učenika te škole, da učestvuje na protestu „Zastani, Srbijo“.
Najmasovniji studentski protest od devedesetih
Arhiv javnih skupova saopštio je da je ukupno u akciji „Zastani, Srbijo“ 29. novembra registrovano učešće 6.400-6.900 ljudi širom Srbije, što je 10-15 odsto više nego nedelju dana ranije, iako je broj aktivnih gradova smanjen sa 50 na 37. Kako navode, ovakav rezultat je verovatno posledica mnogo boljeg obuhvata situacije u Novom Sadu (22 snimljena punkta u odnosu na prošlonedeljnih sedam).
„Od ovog broja, nešto više od trećine učesnika (oko 2.400) bilo je prisutno na akcijama u organizaciji studenata. Dominacija studenata bila je posebno izražena u Beogradu, gde su akademski građani činili tri četvrtine svih učesnika. Time je studentski deo akcije ‘Zastani, Srbijo’ faktički postao najmasovniji univerzitetski protest još od 1996/97“, ukazao je Arhiv.
Stari savski most i protesti prosvetara
Paralelno sa protestima povodom tragedije u Novom Sadu, među kojima su se posebno izdvojili studentski protesti, traje i blokada Starog savskog mosta – koja se za vlast pokazala kao mnogo ozbiljniji problem nego što se isprva očekivalo.
Već mesec dana aktivisti danonoćno čuvaju Stari savski most od najavljenog rušenja i organizuju proteste u Beogradu na vodi. I ove proteste prate incidenti slični onima zabeleženim na „Zastani, Srbijo“, sa „nezadovoljnim građanima“ koje učesnici protesta smatraju „ubačenim elementima“.
Politikolog Dušan Milenković napisao je nedavno na društvenoj mreži Iks da je Savski most primer da „Vučić ima sve manje moći uveravanja za uže poduhvate“.
„Istraživanje smo radili davno, ima više od pet godina od tada, na teritoriji Beograda. Koliko se sećam, oko 40 odsto građana Beograda nije podržavalo uklanjanje mosta“, naveo je Milenković.
Međutim, on je istakao da „i ovaj problem lagano eksplodira u lice režimu“.
„Povezalo se sa tragedijama u Novom Sadu, ljudi su osetili slabost, sipaju so na ranu režimu i vide da su ranjivi, i lagano im prave težak problem oko pitanja koje na početku nije imalo potencijal da angažuje toliku posvećenost naroda u odbrani mosta“, istakao je on.
Na sve to, ne jenjavaju ni višemesečni protesti prosvetara, koji traže da Vlada Srbije ispuni obećanje o izjednačavaju plate prosvetnih radnika sa prosečnom zaradom u Srbiji. Upravo suprotno – i prosvetni radnici prete radikalizacijom protesta i potpunom obustavom nastave.
Izvori: N1/021
Nakon objave advokata širom Srbije da počinju sa štrajkom, advokati iz Vranja saopštili su da se pridružuju protestu jer su nezadovoljni na koji način su protekle nedelje usvojene u izmene i dopune Krivičnog zakonika
JK Beogradski vodovod povećao je cenu vode za oko 300 dinara. Od septembra, to je drugo poskupljenje Infostana
„Zamislimo da neko izjavi da su stradanja Srba u Jasenovcu ’neprecizna’ ili sekundarna – takve reči bi, s pravom, izazvale ogorčenje. Zašto bi Romi zaslužili išta manje?“, pita Mensur Haliti reagujući na izjave iz Memorijalnog centra Staro sajmište koje „umanjuju značaj romskog stradanja, i ukazuju na sistemsku praksu hijerarhije među žrtvama“
U organizaciji nedeljnika VREME i pokreta Novi Optimizam održana je tribina u Nišu „Kako vratiti poverenje u političke stranke?“. Događaj je okupio narodne poslanike, aktiviste, studente, koji su ukazali na potrebu za jačanjem veze između stranaka i građana
Ministarstvo prosvete pod pritiskom javnosti odložilo je puštanje korisničkog portala „Zdravitas” koji je bio planiran za 2. decembar ove godine, saznaje „Danas”
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
