Još uvek nije jasno da li korisnici, nedelju dana nakon izbora u SAD, trajno napuštaju X (bivši Tviter) ili jednostavno otvaraju nove profile na drugim mrežama. Ali u samo jednom danu, 6. novembra, gotovo 300.000 ljudi napustilo je X.
Brendovi i pojedinci kao razloge za svoj odlazak navode značajnu finansijsku i retoričku podršku gazde X-a Ilona Maska izabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu, kao i polarizujuću prirodu platforme X.
Bluskaj, platforma koja je prvobitno bila Tviterov projekat, a zatim se izdvojila kao zasebna kompanija, izvestila je da je u poslednjoj nedelji pridobila više od milion novih korisnika, dostigavši brojku od ukupno 15 miliona, piše DW.
Iako je još uvek mali igrač na polju društvenih mreža, Bluskaj je ovih dana zauzeo prvo mesto na rang-listi u prodavnici aplikacija, čak ispred Instagramove alternative Treds na kojoj se, slično kao na X-u, objavljuju kratki zapisi.
Ovo nije prvi put da X beleži pad broja aktivnih korisnika. Značajni padovi zabeleženi su i nakon što je Mask preuzeo vlasništvo nad firmom u oktobru 2022. godine, ali i nakon što je Brazil zabranio platformu ove godine.
Ipak, čini se da je Maskova podrška Trampu za mnoge korisnike bila kap koja je prelila čašu.
„Ovo je na neki način prelomni trenutak“, rekao je za DW Bart Kamarc, stručnjak u oblasti komunikacija i demokratije na Londonskoj školi ekonomije.
Kamarc ukazuje na sve manju umerenost, ali i na sve jaču Maskovu retoriku u pogledu budućeg pravca X-a, što smatra dugim, tinjajućim procesom koji bi mogao oterati korisnike.
Ko napušta X?
U sredu je britanski list Gardijan objavio da više neće postavljati svoje sadržaje na X, iako neće obrisati profile. Oni u tome nisu jedini.
Američki mediji NPR i PBS prestali su da objavljuju sadržaje na platformi prošle godine, dok je australijski ABC smanjio prisustvo na četiri profila.
Poznate ličnosti takođe odlaze. Glumice Džejmi Li Kertis i Bet Midler obrisale su profile, ali su zadržale prisustvo na drugim platformama. Pridružile su se zvezdama poput Eltona Džona, Džima Kerija, Vupi Goldberg i Điđi Hadid, koji su napustili X nakon Maskove akvizicije platforme 2022. godine.
Odlazak su najavile istaknute političke i medijske ličnosti poput bivšeg CNN-ovog voditelja vesti Dona Lemona, koji se fokusira na Jutjub, i kongresmenke iz Demokratske stranke Aleksandrije Okasio-Kortez.
Berlinski filmski festival Berlinale i nemački fudbalski klub Sankt Pauli takođe se povlače. Nešto ranije ove godine preko pedeset neprofitnih organizacija najavilo je napuštanje X-a putem kampanje na stranici byebyeelon.de.
Zašto odlaze?
Jedan od navedenih razloga je porast broja negativnih sadržaja na platformi X, uključujući širenje desničarskih teorija zavere i rasizma.
Gardijan je naveo „uznemirujući sadržaj“ kao jedan od ključnih razloga za odlazak, ali je istakao da je odluka bila „dugo u razmatranju“, kao i da se njihovi resursi na nekom drugom mestu mogu bolje koristiti.
„Medijske kompanije nemaju neograničene resurse, niti im publika daje neograničenu pažnju, tako da bi se ovde moglo raditi o strateškoj odluci kada se radi o napuštanju platforme koja se povezuje sa visokim stepenom neizvesnosti“, kaže Silvija Majo-Vaskes, ekspertkinja za političku komunikaciju sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu.
Ona dodaje da „druge platforme dobijaju na značaju, pa će medijske kuće verovatno preusmeriti svoje resurse ka tim platformama koje nude nove ciljne grupe do kojih je teže doći – mlađu publiku – i koje možda imaju bolje okruženje“.
Pojedinci primećuju da je njihov „osećaj“ na drugim mikroblogerskim platformama sličan onom kakav su imali na starom Tviteru, gde je bilo manje botova, a više interakcija jedan-na-jedan.
„Ako takvu funkcionalnost nude alternativne aplikacije i ako to kod dovoljno ljudi napravi klik u glavi, sve bi moglo ići prilično brzo. Videli smo to i ranije s drugim platformama poput Majspejsa“, ukazuje ekspert iz Londona Bart Kamarc.
Sve veća fragmentacija
Koliko god slavne osobe, političari i brendovi okretali pogled ka novim društvenim mrežama, nove platforme su i dalje ranjive i podložne istoj negativnoj interakciji i toksičnom sadržaju, koji je prisutan na etabliranim društvenim mrežama.
Bart Kamarc smatra da je pravac budućeg diskursa na socijalnim mrežama teško predvideti, ali veruje da je sada trenutak da o tome počne da se diskutuje.
„Kakvo demokratsko medijsko okruženje želimo? Kako želimo da ono izgleda? I možemo li ga, demokratskim sredstvima, regulisati na način da dostigne taj ideal više nego danas? To može biti i kontroverzna rasprava“, kaže Kamarc.
Iako mnogi veruju da nove platforme nude manje toksičnu atmosferu, stručnjaci ističu da ni one nisu savršene, kao i da sve društvene mreže, na neki način, koriste poslovni model koji narušava privatnost korisnika.
No, korisnici će nastaviti da traže „javni prostor“ za međusobnu društvenu interakciju. Silvija Majo-Vaskes predviđa da će nastaviti da raste broj zatvorenih grupa na privatnim aplikacijama za razmenu poruka.
One će, kako kaže, potiskivati onlajn interakciju sve dalje od globalnog javnog prostora, kojem je Tviter izvorno težio.
„Kada su u pitanju platforme društvenih medija, okruženje, u kojem deluju, postaje sve fragmentisanije. Koja platforma će dominirati u budućnosti, tek ćemo videti“, zaključuje Majo-Vaskes.
