Od početka grejne sezone u Beogradu bilo je više od 540 požara, u kojima je poginulo sedam osoba, a 19 je povređeno.
Najčešći uzroci su neočišćeni dimnjaci, neispravno korišćenje peći na drva i ugalj i ostavljanje grejalica bez nadzora. Takođe, neispravni bojleri mogu da budu uzrok požara, piše RTS.
U utorak, 12. novembra, je u Novom Sadu na desetom spratu na Bulevaru oslobođenja eksplodirao bojler.
U trenutku eksplozije stan je bio prazan. Međutim, pedesettrogodišnji muškarac prilikom ulaska u stan se nagutao dima. Portparol Zavoda za urgentnu medicinu Novi Sad dr Zoran Krulj je rekao za 021.rs da je prevezen na Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.
Materijalna šteta u stanu je velika.
Nastavnik u ETŠ „Stari grad“ Igor Trifunović navodi da problem koji je nastao pre neki dan mogu da izazovu termostati.
„Bojler obično ima tri nivoa zaštite. Ima regulacioni termostat, kojim mi podešavamo temperaturu na bojleru. Drugi sistem zaštite je zaštitni termostat koji samo ime kaže, služe da štiti ako u nekom slučaju regulacioni termostat ne odradi posao, uglavnom zalepi, zaštitni termostat treba da odreaguje. U slučaju da ne odreaguje zaštitni termostat imamo i treći nivo zaštite, to je sigurnosni ventil“, objasnio je Trifunović.
Kada najčešće građani zovu
Majstori kažu da ih građani najčešće zovu kada bojler uopšte ne radi. Kada se iz njega čuje šuštanje, pucketanje ili se isključuje na nekoliko minuta sam, to može biti jedno od upozorenja.
„Mora da se prati da se gleda i termostat i prati temperatura koliko zagreva, da li isključuje lampicu. To su neki osnovi znaci koje on signalizira da je nešto neispravno. Ali vi morate da budete u stanu. Većina ljudi kada je uključen bojler ne borave u stanu ili u kući“, rekao je majstor Mladen Aluloski.
U jednoj stambenoj zgradi u Čačku ove godine dogodilo se da više bojlera istovremeno eksplodira, što nije čest slučaj. Do toga je tada došlo pošto su se zapalila električna brojila.
Igor Trifunović je rekao da se nekada dešavalo u zgradama da ljudi puste na slavinu hladnu vodu, a da im dođe topla voda.
„Ima varijanta tamo gde je bio spojen sistem, da je neki bojler na vertikali u problemu i da je probio na sigurnostni ventil i otišla je topla voda na hladnu. Strahovito je bitno da kažem, postoji strelica koju ako okrenemo naopako, sistem nema funkciju“, istakao je Trifunović.
Preporuka majstora
Redovno servisiranje jedan je od recepata kako prenebregnuti neprijatne situacije do kojih može da dovede kvar na bojleru, piše BBC.
Podrazumeva čišćenje kamenca, ugradnju magnezijmske anode – šipka koja sakuplja kamenac i, ukoliko je potrebno, zamenu grejača.
Vasko Nenadović, majstor iz Beograda, kaže da servis – koji obuhvata „ruke i materijal“ košta 3.000-3.500 dinara ako se menja samo anoda, dok je cena za oko 1.000 dinara viša kada se menja i grejač.
„Svaki bojler, i oni nižeg ranga (jeftiniji) uz redovno održavanje i servisiranje može da posluži i desetak godina“, dodaje majstor.
Pored toga, njegova preporuka je i kupovina bojlera sa prohromskim (nerđajući čelik), pre nego onog sa emajliranim kazanom.
„Ljudi su bezbedni u svakom slučaju, bilo da kupe jeftiniji ili skuplji, tu nema neke velike razlike, ali je radni vek bojlera duži kod tih sa prohromskim kazanom“, savetuje Nenadović.
Izvor: RTS, BBC