Sve je bilo spremno za obračun. Na TV B92 najavljen je film Valter brani Sarajevo, a nad mojom zgradom vežbali su preostali MIG-ovi Vojske Srbije. E, deco moja, nekada je JNA bila mnogo zahtevnija, pa je od nas tražila da učestvujemo u njenim manevrima. Komšiluk se podeli na „crvene“ koji su pozitivci i „plave“ koji su agresori. Onda oni nas okupiraju, pa nam zavedu policijski čas, pa nekoliko sati vrše teror. Niko nije mogao normalno da šeta ulicom, ne zato što bi prkosio, nego je „plave“ nerviralo kad im neko kvari igru. Onda slede topovski udari, pa juriš, pa eto naših i na kraju – oslobođenje. Morali smo da otvaramo prozore da se ne polupaju od avijacije i topova. Sve vežbe su imale simbolične nazive, ko sletske vežbe, u stilu „Rešenost72„. Onda je stvarno bilo bombardovanje 1999. i od tada mi je neprijatno kada mi avioni tutnje nad glavom. Sva sreća pa mi deca nisu bila rođena u to vreme i nemaju naše traume, naročito u kombinaciji sa „šizelom“ i „smirelom„. To se zvalo još bizarnije „Milosrdni anđeo“, ljudi su stvarno ginuli, zgrade su stvarno padale pa zato do kraja života neću voleti zvuk vojnih aviona. No, proteklog vikenda je vojska naumila da održi vežbu i paradu na Ušću i tako je bilo. Skupio se zaludan narod, došli su i političari, pa je predstava mogla da počne. Prema izveštaju u Dnevniku RTS-a, najveća novost je smotra svečanog voda pred kojim je po prvi put bio Pirotski ćilim! Zapamtimo dakle ovaj dan, koji će za mene od ove godine biti Pirotdan (ili Ćilimdan). Dramaturgije nije falilo. Kobre se spuštaju iz helikoptera, padobranci padaju sa zastavama, neko napada konvoj, ja odmah pomislim da je Predsednik u opasnosti. E nećete, okupatori, eto MIG-ova, pa udri ozgo, ne daju se agresori, pa uleću nindže, pa tenkovi i na kraju – Ušće je opet naše! U međuvremenu je sleteo i transportni avion, a verovatno se uključila i rečna ratna mornarica. Kad je vojska završila dinamički deo vežbe (tako se to valjda stručno kaže), kad je Valter u istorijskom času još jednom spasio Sarajevo, počeo je drugi deo vežbe (koji još traje).
Na scenu su stupili ovdašnji političari u taktičko/tehničkoj demonstraciji specijalnih dejstava pod nazivom „Pada Vlada“. Zaplet počinje sa bojlerima koje je neko (navodno ministar Dinkić) prebacio iz Valjeva u Zaječar. Po tradiciji „seča bojlera“ dovodi do masovnog narodnog ustanka i preti opasnost od međugradskog rata regiona. Predsednik Tadić je kao sa vojskom na manevrima, kad, „plavi“ to jest G17 plus sa Mlađom na čelu počinju dejstva iz pravca Niša (sa TV5).
Rat saopštenjima traje narednog dana, a u nedelju se potpredsednica Trivan pojavljuje u misiji mira u ulozi „smirele“. Ministarka za omladinu i sport maskirana u prolaznicu koja šeta kuče pojavljuje se u Vestima B92. Tvrdi da nije danima videla Dinkića. Čeka se dolazak Dačića koji je otišao po pomoć. U ponedeljak sledi protivnapad jer iz žbunja na Ušću maskiran kao paintball žbun snajperista iskače premijer Cvetković, gađa Dinkića i traži razrešenje. Maskiran je tako dobro da ga nisu primetile ni kobre na mitingu. Predsednik Tadić se ne pojavljuje, jer vojska nije procenila da su se stekli bezbednosni uslovi i uprkos tvrdnjama gospođe Trivan da je u dnevnom kontaktu sa ostalim liderima. Ministar Dinkić sada sa saradnicama održava konferenciju gde vežbu ocenjuje najvišim ocenama, priznaje da je pogođen, a rikošet je pogodio i ministarku Kalanović. Ipak, kao u svim patriotskim govorima, pominju se drugi, koji će nastaviti tamo gde su prethodnici i velikani pali. U suštini, nije se dogodilo ništa, a mi smo videli kako je politička borba mnogo teža, bolnija i komplikovanija od one sa oružjem. Na kraju vojne vežbe, narod je imao priliku da razgleda naoružanje i okrepi se vojničkim pasuljem. Milina jedna.
Pitam se samo šta se dešava posle političkih sukoba u Vladi? Pasulja nema, tutnjave nema, kad bolje razmisliš nema ni poraženih, jer vam ovde mandat postaje nalik na eliksir večitog života. Za nas gledaoce jedino je važno da specijalna dejstva gledamo sa bezbedne distance, može neko greškom da nas pogodi pljucom ili gasovima posle vojničkog pasulja.
