Potrebno je suprotstaviti se "dubokim pipcima puštenim krajem četrdesetih", poručio je Aleksandar Šapić na komemorativnom skupu žrtvama komunističkog režima
U Danu žalosti u Srbiji zbog pogibije 14 ljudi na Novosadskoj železničkoj stanici, održan je komemorativni skup žrtvama komunističkog režima u Beogradu i Srbiji 1944. i 1945. godine.
Skup je priređen na Lisičjem potoku ispod Dedinja, prisutni su zapalili sveće žrtvama za koje navode da ih je više stotina, a govorio je gradonačelnik Beograda i potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić.
Šapić je rekao da danas u političkom životu postoji jedna struktura ljudi koji su neokomunisti i neoboljševici, „pokriveni pod plaštom neoliberala i kvazidemokrata“.
Poručio je da, ukoliko se želi pomirenje srpskog naroda, to neće biti moguće dok se ne definiše na pravi način ono što se desilo posle Drugog svetskog rata, jer su „dobar deo naroda komunisti zloupotrebili“.
„Ja sam prvi državni zvaničnik koji je otvorio neke teme koje su ranije pokretali oni koji nisu smeli da podnesu odgovornost“, naglasio je on.
Rekao je i da „u ovom momentu politička volja za izmeštanje Tita ne postoji, što ne znači da neće biti sutra. A videćemo za spomenik“.
Zamolio je sve one koji se bave javnim i političkim životom da se suprotstave „dubokim pipcima puštenim krajem četrdesetih“.
Akademik Matija Bećković je rekao da je pobednik pisao istoriju, „ali pobednika više nema, pa ćemo tu istoriju morati pisati ispočetka“.
On je podsetio da su u Srbiji početkom dvehiljaditih izjednačena dva pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, kao i da je Evropska unija donela deklaraciju u kojoj su izjednačeni komunizam i fašizam.
Na mestu bivšeg kamenoloma u Lisičjem potoku podignut je spomenik ubijenim Beograđanima posle oslobođenja 1944. i 1945. godine, koji su ubijeni „samo zato što su drugačije mislili“. Prisutni na skupu su rekli da je to mračna strana srpske istorije koja je dugo bila zakopana, što će oni ispraviti.
Izvor: FoNet
„Bez obzira na sve političke razlike jedinstveni smo u dostojanstvu“, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice
Predsednikovi ljudi su možda spremni i da ubiju, ali im ne pada napamet da za njega poginu, dok su građani voljni da daju život za slobodu ali ne i da ga u njeno ime nekome oduzmu. I to je situacija koja može da se reši samo na izborima
„Potreba za mržnjom“, napisao je Lešek Kolakovski, „objašnjava se okolnošću da ona iznutra uništava one koji mrze, da ih čini bespomoćnim protiv države“. Otud impresivni napori predsednika svih građana Srbije da građane pretvori u mrzitelje
Da li će Vučić raspisati izbore? Greši li pobunjeno društvo kada od režima očekuje racionalno ponašanje?
Drugog dana pešačenja studenti iz Beograda stigli su do Novog Sada, gde ih je sačekalo na hiljade građana ovog grada. Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović bila je sa njima od početka. U Novi sad su se tokom večeri slivale kolone studenata iz čitave Srbije. Prva grupa studenata koja je stigla bila je iz Novog Pazara, a zatim su pristigle i druge kolone. Poslednja je stigla iz Beograda, koja je bila i najveća
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
