Međunarodni odnosi
Merkel: Sa Trampom nema ćaskanja – ili ti ili on
Neviđeni izazov za sve je sprega Donalda Trampa i najkrupnijeg kapitala, kaže bivša nemačka kancelarka Angela Merkel za Špigel
Dok je samo 30 odsto građana SAD uzbuđeno zbog predsedničkih izbora 5. novembra, ostatak uglavnom oseća anksioznost ili frustraciju
Uoči izbora predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 5. novembra čak sedam od njih deset građana SAD oseća anksioznost ili frustriranost kampanjom, a slične brojke ukazuju i na nezainteresovanost, pokazuje najnovija anketa agencije Asošijeted pres i američkog Centra za istraživanje javnog mnjenja.
Istovremeno, svega jedna trećina anketiranih odgovorila je da je uzbuđena zbog predstojećih izbora.
Poslednjih nedelju dana predsedničke kampanje obeležila je izrazita neizvesnost u pogledu podrške predsedničkim kandidatima, piše Glas Amerike.
Oštre reči Trampa i Haris
Aktuelne ankete ukazuju da je izborna trka na nacionalnom nivou konkurentna, što važi i za takozvane neopredeljene države koje su ključne za ishod glasanja.
U njima kandidati Kamala Haris i Donald Tramp nisu ostvarili merljivu prednost, a uz to, završne reči republikanskog kandidata i demokratske kandidatkinje bile su u oštroj suprotnosti.
Haris je iznela tvrdnje da je Tramp opsednut osvetom i ličnim potrebama i interesima, dok je Tramp kandidatkinju demokrata označio nesrećom koja je uništila sve što se našlo pred njom.
Pojedine grupe građana zabrinutije su nego pre četiri godine, iako je glasanje 2020. održano u jeku pandemije kovida-19.
Anketa iz 2020. godine pokazala da je oko dve trećine građana bilo zabrinuto zbog izbora, što je približno aktuelnom rezultatu, ali je anksioznost veća kada se uzme u obzir političko opredeljenje.
Najviše frustriranih
Osam od deset anketiranih demokrata osećanja koja imaju opisuju kao uznemirenost, što je više u odnosu na oko tri četvrtine njih koliko ih je bilo 2020. godine
Takođe, oko dve trećine republikanaca je zabrinuto, što predstavlja umereni porast u odnosu na njih šest od deset, koliko ih se tako osećalo pre četiri godine.
Učesnici ankete, koji su se odredili kao nezavisni, nisu značajnije promenili stavove: manje su zabrinuti od demokrata ili republikanaca. Zabrinuta je njih otpilike polovina – što odgovara podacima iz 2020. godine.
Međutim, većina građana ukazala je da nije uzbuđena zbog ovogodišnje trke, a jedan podatak ostao je prilična konstanta: broj građana koji je frustriran. Gotovo sedam od deset anketiranih prijavilo je frustriranost kao preovlađujuće osećanje u vezi sa kampanjom, što je slično kao i 2020. godine.
Rano glasanje
Stanovnici američke države Virdžinija mogu da glasaju na različite načine: uživo, na izborni dan, ali i ranije, na unapred utvrđenim lokacijama, kao i putem pošte. Rano glasanje za ovogodišnje opšte izbore je počelo 20. septembra i traje do 2. novembra.
Glasanje je obično organizovano u gradovima ili okruzima, od kojih mnogi biraju i svoje lokalne vlasti. Arlington je najmanji okrug u Sjedinjenim Državama u kojem se bira lokalna samouprava, a od glavnog grada Vašingtona ga odvaja samo rijeka Potomak.
Ipak, gusto je naseljen pa ima registrovanih 164.107 birača koji za rano glasanje na raspolaganju imaju četiri lokacije.
Zaključno sa 31. oktobrom, mogućnost ranog glasanja uživo u Arlingtonu je iskoristilo vše od 46.000 ljudi – više od četvrtine registrovanih birača.
Republikanci su u prošlosti na predsedničkim izborima u Virdžiniji dugo vremena dobijali više glasova, ali je njihov kandidat poslednji put pobedio 2004. godine. Tada je Džordž Buš mlađi bio uspešniji od Džona Kerija. Pre toga, demokratski kandidat Lindon Džonson je pobedio tek 1964. godine.
Na prošlim izborima, Džozef Bajden je u Virdžiniji osvojio 2.413.568 glasova, oko 450.000 više od Donalda Trampa, dobrim delom zahvaljujući velikoj prednosti na sjeveru države, gdje se nalazi i Arlington.
U Arlingtonu, Bajden je osvojio 105.344 glasa, gotovo pet puta više od Trampa. Ankete pokazuju da će izborna trka biti neizvesna, ali u Virdžiniji daju prednost Kamali Haris.
Neviđeni izazov za sve je sprega Donalda Trampa i najkrupnijeg kapitala, kaže bivša nemačka kancelarka Angela Merkel za Špigel
U subotu uveče u zgradi u Kninu eksplodirala je ručna bomba M-75. Jedna osoba je poginula, a četiri su ranjene
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve