Šta sve čovek mora da zna ako biciklom putuje oko sveta? Pitali smo Snežanu Radojičić koja već godinama to radi
Od jahanja konja i vožnje bicikla zna da boli zadnjica. Neki su narodi tokom istorije ovladali životom u sedlu, ali nije poznato da se neki specijalizovao za život na biciklu.
„I ovi što profesionalno voze trke, kad lete, pakuju sedišta u ručni prtljag. Dobar sic se čuva kao oči u glavi“, kaže Snežana Radojičić.
Ona zna jer već trinaest godina putuje biciklom oko sveta. Bila je svuda, od Patagonije do Severne Koreje, a u Srbiju retko i navraća.
Sedište je, kaže, kožno od jedne engleske marke. „Ne žulja tvrdo sedište nego to što vršimo nejednak pritisak različitim tačkama gluteusa. Kad imate kožno sedište koje raspoređuje pritisak na sve tačke, onda nema bola. Ono vremenom poprima oblik stražnjice“, ispričala je Radojičić za naš njuzleter Međuvreme.
Biciklom na Anapurnu
Nismo ni hteli da pitamo o predelima, ljudima i doživljajima – o tome piše na svom blogu i u knjigama koje mogu da se naruče. Pitali smo kako se čovek tehnički priprema za takve rute, kakav uopšte bicikl treba da ima.
Krenulo je, kaže Snežana, prastarim biciklom koji je bio poklon prijatelja. „Italijanska marka Bottecchia, star trideset godina, osam brzina. Kad god sam išla po zemljanom putu, nešto mu je otpadalo.“
„Ali, izdržao je 33.000 kilometara. Njime sam prešla pustinju Gobi, Himalaje, popela se na Anapurnu. Tamo negde su mi otišli zupčanici, taj model u Nepalu nigde nije mogao da se kupi“, dodaje ona.
Onda je 2016. uz pomoć donacija kupila američki Surly, verziju planinarskog bicikla od nekih hiljadu dolara. Nisko težište, robustan, težak oko dvadeset kila. Razlika u odnosu na stari?
„Kao da poredite vožnju kroz Saharu džipom i jugićem“, kaže Radojičić kroz smeh.
Sam svoj majstor
Čovek mora znati sve sam da popravi. Snežana je dosta naučila od bivšeg partnera, Amerikanca, sa kojim je delila drum neko vreme.
„U Turskoj sam morala prvi put sama da menjam kočnice i potrajalo je. Ali sam naučila. Bicikl je mehanička naprava, ne traži genija. Ali, alat je nekad problem“, priča ona.
U Gruziji je po seoskim kućama uzajmljivala oruđe da iseče sajle, u kineskoj nedođiji je ceo dan gurala bicikl jer je otišao menjač. I čelične pedale znaju da puknu – rezervne niko ne nosi sa sobom.
Dobro je da je bicikl jak, tako u bisage stane dosta potrepština. „Zna da bude po 30 ili 40 kilograma, zavisi od hrane i vode. Nekad u pustinji imam 15 litara vode.“
Posuđe na rasklapanje
Uvek su spakovani gorionik i filter za vodu. „Gorionik radi na bilo šta tečno, na benzin koji je svuda jeftin, može na gas, kerozin…“
„Nosim posuđe da bih kuvala. Šerpicu sa poklopcem, rasklopivi tiganj gde mogu i palačinke da se ispeku, silikonske tanjire koji mogu da se spljeskaju“, nabraja Radojičić.
„Dvaput sam vozila kroz Ameriku, od Meksika ka Sijetlu – čak sam kupila prikolicu zbog Kanade. Da rasteretim bisage, a i zbog medveda – sve što miriše valja skloniti u zemlji grizlija. Onda ostavim prikolicu 200 metara dalje kad zanoćim“, kaže Snežana.
Od grizilija je jedino videla – izmet. Jednom je srela mečiće crnog medveda u Arizoni, srećom bez mame.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
