„Da sad Nemce pustimo da vide šta se radi, kako se radi kod nas u pogonu, verovatno bi ljudi pobegli kroz ventilaciju“, kaže za „Vreme“ Predrag Stojanović koji vodi sindikalnu organizaciju u pogonu Jure u Leskovcu.
Stojanović je ovog juna onde predvodio i štrajk. U martu ove godine ga je Apelacioni sud u Nišu vratio na posao nakon što je dobio otkaz, navodno jer se bavi sindikalnim organizovanjem.
Pogoni Jure iz Srbije isporučuju kablove za automobile i gigantima industrije kakvi su Mercedes i Audi.
Ovi su pak dužni da motre na poštovanje ljudskih prava kod svojih dobavljača – na to ih je obavezao nemački Zakon o lancima snabdevanja koji je stupio na snagu početkom prošle godine.
„Vreme“ u novom broju u četvrtak (24. oktobar) donosi veliko istraživanje o tome da li su nemačke automobilske kompanije išta preduzele po žalbama iz Srbije.
„Kod nas je postalo normalno da ne smeš da ideš u WC. Da se stiskaš, stiskaš, stiskaš, da su ljudima bešike propale“, priča Stojanović o radu u Juri zbog kojeg se Samostalni sindikata metalaca Srbije požalio Mercedesu i Audiju.
Iznureni i očajno plaćeni
U prepisci u koju imamo uvid, sindikalci pišu da se u Juri sistematski krši pravo na sindikalno okupljanje, da su radnici iznureni i očajno plaćeni, da su izloženi opasnim hemikalijama, da je firma kršila pravo na štrajk tako što je upošljavala dodatne radnike da zamene štrajkače.
U Audiju kažu da „proveravaju okolnosti“ u Juri, a u Mercedesu da su stvar shvatili ozbiljno i „primorali dostavljača da pruži objašnjenje“.
„Dodatno smo angažovali nezavisnu revizorsku kuću da sprovede međunarodno priznatu procenu održivosti. Postupak još nije završen“, navodi Mercedes u odgovorima za „Vreme“. Dodaje se da će, ako bude potrebe, preduzeti mere kako bi se dobavljač pridržavao standarda.
Iz Jure su ignorisali upit o optužbama radnika i potezima nemačkih firmi.
Inspekcija dođe, a onda ništa
Nije da su sindikalci preskočili domaće institucije, naprotiv. Inspekcija rada ih je ovog juna obavestila da je vršila kontrolu u Juri i podnela dva zahteva za prekršajne postupke.
Jedan zbog zapošljavanja dvanaest radnika koji je trebalo da „odmene“ štrajkače, a drugi jer „pojedini zaposleni nemaju nedeljni odmor u trajanju od 24 sata ili dnevni odmor u trajanju od 12 sati“ čime su prekršeni i Zakon o štrajku i Zakon o radu.
„Sve to oni utvrde, ali tu staje“, kaže sindikalac Stojanović. U Srbiji je, kažu radnici, strani investitor zaštićen poput belog medveda.
Otuda i određene nade da bi nemački zakon mogao da im pomogne, ako su već u Srbiji viđeni kao jeftini par ruku.
*ovaj članak je pisan uz podršku Journalismfund Europe
Ceo članak čitajte u broju „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (24. oktobar) ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje